У недјељу пред Богојављење, на Крстовдан, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током евхаристијског сабрања вјерном народу се празнични словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Осврнувши се на житије Светог Јована Крститеља, као крститеља и претече Господа Исуса Христа, прота је казао да се кроз Светог Јована упућује позив свим покољењима рода људског на свакодневно покајање за гријехе, при чему је крштење почетак духовног живота. Да се површно покајање разликује од истинског преумљења, навео је Јуду -примјер лажног покајања, односно одсуства покајања. По његовим ријечима истинско покајање подразумјева дубоку промјену начина живота, која људску природу претвара из смртне у бесмртну кроз истински духовни живот.
У даљем обраћању о. Далибор објашњава значај Светог Јована Крститеља као највећег Божијег слуге који је живио истински светим животом, прије свега као Христов претеча у пустињи, припремајући се постом и непрекидном молитвом. Свети Јован је пророчки глас који позива све људе на покајање, показујући својим искреним, истински духовним животом да људи могу спасавати душе кроз истинску молитву и истинску заједницу са живим Богом.
Протојереј-ставрофор Далибор Милаковић је појаснио и теолошки значај улоге Светог Јована Крститеља као моста између Старог и Новог завјета. Он истиче да пророчка мисија Светог Јована најављује самог Христа и потврђује Његову божанску природу. Ово пророчко потврђивање означава крај Старог завјета и почетак Новог завјета, који траје до данас.
Говорио је и о Страшном суду, који ће услиједити када се Христос дође други пут у сили и слави, истичући да ће они који не послушају свакодневни позив Светог Јована на покајање бити осуђени према својим дјелима, јер . истинска и једина правда постоји само код Створитеља Неба и Земље, који ће свима праведно судити.
Прота Далибор завршава своје пастирско слово објашњавајући да Бог свакоме даје крст који човјек може носити сходно његовој снази те да у свим искушењима, била она већа или мања, треба благодарити Богу.
„Само у заједници са живим Богом и са ближњима својим се можемо спасити. Ако имамо истинског покајања, преумљења у срцима нашим, и познамо самога живога Бога и својим бићем истински ка Њему кренемо, задобићемо спасење. То значи, као што је и Господ понио крст свих нас, да и ми понесемо свој крст, да га носимо у овом животу који је пун искушења. Међутим, крстови су различити и свако од Бога добије крст сходно томе колико може да понесе по нашој снази и моћи. Зато када нас искушења задесе, немојмо да ропћемо, него да Богу захваљујемо, да истински будемо захвални за та искушења која долазе у нашем животу, јер је то знак да нас Господ заиста истински воли. Само преко Крста може доћи наше спасење. Крст покајања и љубави је сигурна улазница за живот вјечни“, закључио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Бесједа о.Далибора Милаковића – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић
