Храна телесна је за тело, а храна духовна за душу. Тело се мора хранити да би трајало, душа се мора хранити да би живела. Телу се даје храна земљана, јер је тело од земље. Души се даје храна небеска, јер је душа са неба. Реч Божја јесте главна и основна храна душе човечје. Што је хлеб за тело, то је реч Божја за душу. Никаква храна не може заменити телу хлеб, и никаква реч не може заменити души реч Божју. Но има једна таjанствена и пречудна храна, која је узвишенија и силнија од сваке телесне и духовне хране. Ту храну знају само хришћани. Та храна јесте сам Бог. Она се даје у светом Причешћу. Који једе моје тијело и пије моју крв, има живот вјечни, и ја ћу га vаскрснуиш у пошљедни дан (Јов. 6, 54).
Свети Николај Жички: Азбука истине – Х
Извор: Светосавље
