Његово преосвештенство Епископ диоклијски господин Пајсије служио је данас, на празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, своју крсну славу, Свету архијерејску Литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва Цетињског манастира, те учешће вјерног народа Божијег.
Бесједећи по прочитаном Јеванђељу, владика је казао да Господ у Светом Писму користи слику пастира и стада, како би сликовито приказао положај људи на земљи и улогу Бога у животу истих.
”И као што пастир много превазилази оно своје стадо разумом, ипак то му не смета даон служи томе стаду. Он брине ако се нека овца разбољела или изгубила, превија њене ране, тражи је да је опет врати у своје стадо и да је сачува од грабљивих вукова. Тако исто и сам Христос. Мудрошћу и разумом Он много више превазилази човјечији род, али је ипак, из љубави према ономе своме створењу, према својим синовима и својим кћерима, својој дјеци, спустио се да им служи, да их исцијели од болести, да понесе терет који су сами натоварили на себе чинећи гријехе, и да их не препусти да их грабљиви вуци, то јест ђаво и они који служе жаволу, погубе и задају им још веће ране.”
Он је додао да је Господ у овоземаљском животу, поред бриге и љубави за људе, показао и оштрину, када је то било потребно.
”Сјетимо се онога примјера када је Христос ушао у храм и преврнуо столове трговаца који су продавали у храму, а било је и других таквих примјера.”
Упоредивши живот Господа Исуса Христа са животом Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, владика је казао да се живот Светог Николаја не разликује од Христовог живота на земљи, те да је Свети Николај такође показао дубоко саосјећање за невоље народа који му је повјерен на духовно старање, али и оштрину.
”Видимо да је много саосјећао са невољама онога народа који му је био повјерен; да је патио када он пати и да се радовао када се он радује. А у оним приликама, као што је то било за вријеме безбожног Арија, који је погрешно учио о Богу нашем Господу Исусу Христу, када је видио колика је то опасност за Цркву Христову, за стадо Христово, он се није устезао, већ га је чак и физички ударио. У томе видимо само ревност за оно што Богу припада, то јест за људе Божије.”
Епископ диоклијски Пајсије је нагласио да је слика живота Светог Николе оно о чему нам у својој посланици говори Свети апостол Павле ”Не живим више ја, него живи Христос у мени”.
”То видимо у животу Светог оца нашега Николаја, да више није живио он као Николај, смртни човјек, него да је сам Христос живио у њему, дјеловао кроз њега, и заправо, то је смисао живота свакога од нас”, закључио је владика.
На крају Свете Литургије благосиљани су колачи и жито у Славу Божију и част данашњег празника, који се у нашем народу прославља као крсна слава у многим породицама.
О. Б.
Фото: Максим Шестаков
