Протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, говорио је у Јутарњем програму Телевизије Прва на тему еутаназије, смрти и хришћанског схватања достојанства човјека.
Он је нагласио да разговор о смрти не треба схватати као нешто мрачно, јер је смрт природни и неизбјежни дио постојања сваког човјека.
„Смрт није негативна појава сама по себи, она је саставни дио живота. Од првог тренутка рођења човјек иде ка часу свог упокојења. И долазак на свијет и одлазак са свијета су у власти Онога који нам је дао живот“, истакао је главни и одговорни уредник радија ,,Светигора“.
Подсјетио је на древне црквене пјесме у којима се говори о страхоти смрти, али и на хришћанску наду у вјечни живот.
Навео је и ријечи једног добротвора који је казао да су „гробови врата кроз која сваки рођени мора проћи“, наглашавајући да је блажен онај који тај праг пређе са чистом вјером.
Говорећи о друштвеним расправама о еутаназији, отац Никола је нагласио да Православна црква не прихвата ни активне ни пасивне облике убрзавања смрти.
„Сваки облик убијања или самоубиства, био активан или пасиван, није прихватљив. То лишава човјека његовог достојанства и обесмишљава дар живота“, поручио је.
Подсјетио је да се у тренутку смрти открива „коначан суд човјековог живота“, због чега је живот до природног краја.
Осврћући се на дилему да ли се одустајање од лијечења може сматрати еутаназијом, отац Никола је истакао да таква поједностављења нису исправна.
Навео је бројне случајеве у којима су љекари давали безнадежне прогнозе, а болесници су након престанка терапије ипак живјели годинама. Одбијање захтјевне операције или тешке терапије, како каже, не мора да значи жељу за смрћу, већ „потребу да се сачува достојанство живота и тијела“.
Отац Никола подсјетио је и на реакцију Грчке православне цркве која је, још око 2000. године, снажно устала против законских модела који промовишу еутаназију.
Објаснио је да у јавности постоји забуна о разлици између Божије воље и Божијег допуштења.
„Ако неко има инфаркт, па кажемо: ‘То је Божија воља, пустимо га, нека Бог одлучи’, то је погрешан и поједностављен приступ. Црква никада није била против медицинске науке. Међу светитељима има и љекара – Свети апостол Лука, Свети Козма и Дамјан, а у наше вријеме дивни Лука Кримски, који је био и љекар и исповједник“, нагласио је он.
Отац Никола Пејовић је подсјетио на драматичне моменате из времена пандемије корона вируса, када су многи људи умирали у изолацији, без породице и ближњих.
„То је једна од најстрашнијих ствари коју је та епоха донијела. Људи су одлазили сами, без руке ближњега, без утјехе. Љекари са прве линије фронта свједоче да је тај осјећај усамљености често утицао на исход болести“, рекао је.
Оцијенио је да је тај модел изолације допринио даљој дехуманизацији друштва и пораста индивидуализма, који онда доводи и до лакшег прихватања идеја попут еутаназије.
У завршном дијелу излагања, отац Никола је поручио да је човјек биће заједнице и да ни радост ни туга нису потпуне, ако се не дијеле са другим.
„Одлука да се себи одузме живот или да се изабере такозвана ‘блажена смрт’ није само одустајање од живота, већ негирање човјека као бића створеног за заједницу. Човјек није само оно што се види – он је носилац вјечног достојанства, личности и логоcности.“
свештеник Павле Божовић
