У 18. недјељи по Педесетници, Света литургија служена је у три храма Црквене општине топаљско–херцегновске: у Саборном храму Светог Спаса на Топлој служио је старјешина храма јереј Зоран Миљанић, у Храму Светог архангела Михаила у Старом граду старјешина храма протојереј Никола Тодоровић и у Храму Светог архиђакона Стефана на Сушћепану старјешина храма протојереј Владан Пантелић.
Након прочитане јеванђелске перикопе, у Храму Светог архангела Михаила, бесједио је отац Никола који је честитао празник Св. Кирила бездинског и далматинско-бокељског који је из Баошића, уз подсјећање да је у Саборној цркви у Темишвару обављен свечани чин његове канонизације у којем је учествовао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, као и протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.
„Велики дан за наш народ, за овај град, за род српски, за све православне хришћане“, казао је о. Никола.
Говорећи о прочитаном Јеванђељу када Господ видећи лађе које стоје украј Генисаретског језера, гдје рибари, будући апостоли, испираху своје празне мреже јер претодне ноћи нијесу имали улова, позива Симона да иду на дубину и тамо баце мреже, прота је подсјетио да је Симон послуша Господа.
„Симон каже: Господе, на Твоју ријеч, ми ћемо бацити мрежу. Шта значи на Твоју ријеч? То значи да ти вјерујем Господе. Шта значи бацићу мрежу? То значи исповиједам ту ријеч Господе. Шта значи када се уловило мноштво риба, које замало нису потопиле лађу, па позваше друге рибаре да помогну? То значи благодат Божија која се даје у изобиљу“, бесједио је отац.
У наставку је подсјетио на значај мотивације, која је врло важна, нужна и прави начин да подстакнемо некога да нешто учини те да она чини наш живот квалитетним или неквалитетним.
„Чули смо од апостола Павла који каже што сијемо то ћемо и жњети; како чинимо тако ћемо и добити. Управо ту је мотивација врло важна, драга браћо и сестре, да ја са својом бесједом или сам Господ кроз уста Цркве и свештеника и својих апостола, мотивише народ… Црква је лијечилиште, Црква је она бања Витезда у којој свако од нас жели да се погрузи како би се очистио. Управо вјера православна је вјера мотивације: да будемо бољи, да будемо честитији, да будемо праведнији, да будемо управо онакви какве нас Христос хоће. Мотивација у некој православној терминологији значи преображење, значи жеља, значи да моје да, буде да, како каже апостол Павле, а моје не, да буде не…“
На крају свог пастирског слова протојереј Никола Тодоровић је позвао сабране да се баве суштином, а суштина је промјена, да мотивишемо себе да будемо добри Бога ради и да служимо ближњима Бога ради и ближњих ради:
„Зато тога, браћо сестре, отиђите данас из овога храма мотивисани да размишљате о добру и да размишљате о дјелима Кирила Цвјетковића баошићког, који је у то вријеме знао да каже не злу. Зато је страдао и мучен, и прогањан и затваран, али Бог га је прославио. Ако мотивишемо себе да стекнемо овдје благо и царство, и све овдје да стекнемо, онда је мотивација погрешна. Ми овдје треба да стичемо, прије свега, мир и благослов у дому своме, да научимо не да кажемо злу, а да да кажемо добру. Да се потрудимо да учинимо што је до нас, и као што је Симон бацио мрежу: Господе, нека буде по ријечи твојој и сваки од нас да каже: Господе нека буде по ријечи твојој.“
Бесједа о. Николе Тодоровића- видео
Весна Девић
Фото: СПЦО топаљско–херцегновска – архива
