Дијалошка трибина на тему „Наше јаме и наше ране“ одржана је синоћ у парохијској сали Цркве Светог Ђорђа под Горицом.
Гостовали су потпредсједници Владе Црне Горе др Будимир Алексић и мр Момо Копривица, као и г. Саша Зековић, друштвени активиста, између осталог и на теме везане за културу сјећања.
Тема о којој се разматрало у овој епизоди односи се на неистражена, неозначена стратишта наших предака који су још увијек непознатих гробова, страдали у братоубилачком рату што је нешто што нас додатно оптерећује и чије кости нису опојане нити испраћене како то цивилизацији у којој живимо приличи.
„Црна Гора је још увијек препуна таквих мјеста. Богу хвала, ми се трудимо као друштво да напредујемо у неким стварима које се тичу садашњошти и будућности, али тај дио прошлости није апсовиран на, за човјека достојанствен начин. Зато смо и дали назив Наше јаме и наше ране, а ово „наше“ се односи на свакога ко има некога, а да му можда није смио споменути мјесто стратишта ни име. Највише се то тиче Другог свјетског рата, али и прије Другог свјетског рата, Црна Гора је нажалост пуна тих незалијечених рана и размирица које су завршене злочинима-“ казао је у уводу протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Господин Алексић је у уводном слову навео да Црна Гора прије свега треба да усвоји европске тековине које се тичу осуде свих злочина тоталитарних режима након Другог Светског рата, јер је то „рецепт за помирење“.
„Његовање културе сјећања на невино страдале, начин је да се залијече све ране које већ деценијама дијеле друштво у Црној Гори. Простор Црне Горе премрежен је бројним стратиштима и јамама у којима су посмртни остаци хиљада невиних цивилних жртава што представља куриозитет у цивилизованој Европи и свијету, али и велику мрљу на путу Црне Горе ка Европској унији.
Цивилизацијска је тековина да сваки човјек има право на обиљежен гроб, што је један од централних мотива и античке књижевности, конкретно чувене Софоклеове трагедије Антигона. Овакве теме су давно затворене у свим државама бивше Југославије и на цјелокупном европском простору“.
Потпредсједник Владе Црне Горе господин Будимир Алексић је потом указао да је Црна Гора потписала протокол са Савезном Републиком Њемачком који предвиђа сахрањивање њемачких окупаторских војника страдалих на нашем простору, те да је с тим у вези природно и логично да наша држава треба да уважи и невине жртве из властитог народа.
Господин Копривица је на почетку рекао да је важно одабрати начин како приступити овом проблему и указао на битно обиљежје свих тоталитарних система, а то је да се други и другачији посматра као преступник, а са преступником се не преговара, него се он кажњава и то све води ликвидацији политичких неистомишљеника.
„Треба на принципијелним основама прићи проблему. Ниједна невина жртва не смије остати без гроба, без истине и без правде. То је морална, правна и цивилизацијска обавеза једне државе. Не смијемо као друштво правити подјелу на жртве које заслужују сјећање и жртве које требају или могу бити заборављене.
Свакако да је истина предуслов за опоравак, за оздрављење друштва, а она није предмет било ког идеолошког монопола. Никако, суочавање са злочинама и свим посљедицама тоталитарних режима не значи довођење у питање антифашистичке борбе . Антифашизам је једна од темељних вриједности нашег друштва. Држава треба да има снагу да осуди вансудска погубљења, а осуда вансудских погубљења није негација антифашизма, нити је рехабилитација нити промоција било које идеологије. Не треба овим дијалогом подстаћи неке нове подјеле и тензије. Ниједна политичка побједа не може бити изнад људског достојанства- закључио је у уводном обраћању потпредсједник Владе Црне Горе, господин Момо Копривица.
Господин Саша Зековић је, на питање спремности црногорског друштва и фактора у Црног Гори да уопште разумију ову тему, казао да Црна Гора још увијек није спремна да се суочи са тим искуством, иако неминовно почива на антифашистичким вриједностима.
„Посебно ми се чини да имамо генералну неспремност у Црној Гори да говоримо о једној нехуманој пракси тог црногорског комунистичког искуства.
Ову дијалошку трибину дожиљавам добром приликом да се однос према мртвима у Црној Гори ослободи идеолошке напетости, која се и даље вјештачки одржава живом. Неопходно је да рационализујемо однос према мртвима, а нисмо спремни да причамо ни о опраштању једни другима, ни о помирењу које изостаје у Црној Гори готово читав један вијек-навео је у уводном обраћању друштвени активиста, господин Саша Зековић.
Епизоду Дијалошке трибине на ову важну тему препоручујемо да погледате у наставку.
Лана Остојић
