Значајна годишњица, коју ће Српска православна Црква овог лета благости Господње достојно, свенародно и мноштвом пригодних манифестација прославити, сабрала је 20. септембра 2025. године многобројни верни народ и српске архијереје предвођене Светејшим Патријархом г. Порфиријем у древни манастир Месић у Банату.
Прослава осам векова свете обитељи месићке крунисана је Светом Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење високопреосвећене и преосвећене господе архијереја: будимског Лукијана, банатског Никанора, средњезападноамеричког Лонгина и осечкопољског и барањског Херувима.
Беседа Светејшег Патријарха по читању јеванђељског зачала остаће забележена као још један дирљив пример очинског позива роду српском да се угледа на своје свете претке, који су пре осам векова потврдили своје опредељење за закон Божји, закон јеванђељски, закон љубави према Богу и према ближњем:
– Нека закон Божји буде темељ нашег постојања, нека Јеванђеље Христово и реч љубави буде наш темељ и основа на којој живимо и на којој развијамо сва друга правила и све друге законе. О томе, браћо и сестре, сведочи ова светиња. Осам векова на овом месту постоји и управо по благослову Светог Саве – када је подигнута ова светиња и када је овде дошао монах са Свете Горе да управља њом – од тада и на овим просторима, као и свугде где год се налазимо, закон Христов јесте закон по којим живимо. Сабрали смо се овде у овој древној светињи у Банату да прославимо име Божје и да славећи име Божје потврдимо, покажемо и пројавимо да смо тело Христово, да смо једна Црва, да смо један и јединствен народ Божји, да припадамо једној светој, саборној и апостолској Цркви, која за своју главу има Господа Христа – а то значи: чим је једна глава, једно је и тело – да смо сви самим тим једно са сваким човеком који је крштен име Оца и Сина и Светога Духа на православан начин. И слава Богу, ова светиња сведочи не само да смо крштени као православни хришћани, него да смо већ ево осам векова на овом простору на православан начин славили име Божје, да смо се сабирали у храмовима Божјим, да смо се у њима Богу обраћали за помоћ, за благодат и благослов Његов, да смо ту себе преиспитивали и огледали се у лицу Христовом, одмеравали и процењивали да ли смо на путу Божјем или скрећемо са Њега. Већ осам векова ова светиња овде стоји и сведочи да смо ми, Срби, православни хришћани. Ова светиња сведочи да смо се определили за закон Божји, а не за живот по закону људском.
Подсећајући да под капом небеском постоје само два закона по којима се може управљати живот сваког појединца, али и живот једног народа, Светејши Патријарх је казао да је закон људски релативан и пролазан, да се тиче интереса појединаца или група, да не мисли о целини увек и на сваком месту, а самим тим да не доноси добро увек сваком и на сваком месту:
– Али постоји и закон Божји, који је вечан, који је нама Богом откривен у Сину Божјем, у Христу. За нас, Србе, православне хришћане, то је закон Јеванђеља. Закон Јеванђеља јесте уписана реч Божја. То је закон љубави према Богу читавим и својим бићем, али и према ближњем као према самом себи. То је закон милосрђа и праштања. То је закон разумевања и покајања. Једном речју, браћо и сестре, то је закон који нас води у Царство Божје, закон спасења, али и закон који, кад њим живимо, чини да будемо испуњени пуноћом радости, лепотом и смислом. То је, браћо и сестре, закон Христов за који смо се ми определили у личности светитеља Божјег, светитеља Саве.
– Дакле, закон Христов јесте закон по којим живимо. А Господ у данашњем Јеванђељу подсећа да ћемо бити одбацивани, да ћемо бити критиковани, презирани, понижавани, прогоњени не зато што сами по себи ми изазивамо такве ставове неких у односу на нас, него због тога што смо се определили за име Христово, а Њега су гонили јер су хтели не закон Божји, него закон људски. И многима, који се опредељују за закон овог света, за закон палог човека, за закон интереса, за закон привременог успеха, а нису те законе проверили Јеванђељем Христовим, њима ће сметати Христос, њима ће сметати Јеванђеље, јер их оно прозива, разобличава их. Таквима ће онда сметати и наше име, сметаћемо им ми јер се опредељујемо за закон Христов – упозорио је Светејши, а затим нагласио:
– Ми знамо да је Господ наш Крст поставио као наше знамење, да је Он распет не да би остао на том Крсту поражен, него би да би Крстом поразио смрт, да би Крстом поразивши смрт васкрсао и донео победу, победу смисла, победу љубави, победу вечности, победу живота, победу над ђаволом, грехом и смрћу.
На крају очинске поуке, Патријарх је закључио:
– Зато, браћо и сестре, наше је да славимо име Христово, да радимо свој посао, да идемо својим путем и да се не осврћемо на то шта ће други рећи, да се не осврћемо на то шта ће нам други учинити, него да се увек трудимо да, поштујући речи Јеванђеља, мислимо о томе шта ми другима чинимо, јер све што чинимо – чинимо другима као ближњима, али у исто време и пре свега чинимо то Христу. Нека би Господ дао се, као што су се наши преци пре осам векова овде сабрали и кроз сва времена до наших времена сабирали, ми увек овде окупљамо и увек опредељујемо за реч Христову, за закон Христов, за закон Бога живога. Нека је слава Њему, Троједином Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Након Свете Литургије уследио је културно-уметнички програм, који је отворен надахнутом беседом Митрополита Никанора. Високопреосвећени је захвалио свима, посебно Патријарху, и истакао да ако чувамо светиње – оне чувају нас. Митрополит банатски уручио је орден Светог Теодора Вршачког Епархије банатске Гроздани Миленков и Мирославу Рњаку, за заслуге и делатну љубав према Цркви.
Манастир Месић је једна од најзначајнијих светиња у Банату. Најстарија предања наводе ученике Ћирила и Методије као осниваче манастира. Постоје записи да Месић оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац, кога је лично Св. Сава поставио за игумана. У данашњем облику подигао га је деспот Јован Бранковић крајем XV века, а у свим историјским изворима помиње се као духовно и културно средиште Срба у овом крају. Чувен је по живописима и вредним рукописима, и представља живо монашко средиште и место ходочашћа бројних верника.
Извор: Радио Словољубве & ТВ Храм
Фото: ТВ Храм
