Церемонија свечаног уручења Повеље „Свети Стефан Штиљановић“ овогодишњем лауреату академику Српске академије наука и умјетности (САНУ) Јовану Делићу уприличена је у петак, 12. септембра на Тргу испод Цитаделе у будванском Старом граду у оквиру деветог Фестивала „Ћирилицом“.
Одлуку да се награда за дугогодишњи рад и допринос његовању ћириличног писма додијели Делићу донио је жири који су чинили предсједник Радомир Уљаревић и чланови Мила Баљевић и др Радоје Фемић. Признање и златни лик Светог Василија Острошког лауреату је уручила директорица Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва, Мила Баљевић.
У свом образложењу, предсједник жирија Радомир Уљаревић указао је да је Јован Делић вишедеценијски професор српске књижевности 20. вијека, књижевни историчар и критичар модерне српске књижевности.
”Заинтересован за широки круг тема и феномена, поетичких модела и ауторских опуса који су обиљежили српску књижевност 20. вијека, академик Јован Делић је у низу својих књига и у научним радовима, у преко 1.000 библиографских јединица, објављених у часописима, као и научним зборницима, обликовао продубљену и разуђену слику врхова модерне српске књижевности. Као историчар књижевности Делић полази од претпоставке да је разумијевање појединачних феномена немогуће без разумијевања шире цјелине, али да се до те цјелине може доћи само постепено, идући дуж сваког конкретног текста и читајући и тумачећи ред по ред. Као књижевни критичар Делић полази од претпоставке да је историја књижевности нужан оквир за разумијевање савремене књижевности и за писање књижевне критике. Мада на први поглед различити по својим улогама и по практичној примјени својих умијећа, књижевни критичари и историчари у верзији коју заступа Јован Делић, уједињени су у потреби унутрашњег разумијевања књижевног текста. Да бисмо разумјели контекст морамо најприје изнутра и потанко разумијети сам текст. Делић исцрпно описује текстове, појединачне књиге и ауторске опусе, књижевно-историјска раздобља и поетичке епохе, досљедно се служећи поступком дедукције, тако што иде од појединачних текстова у опусу једног аутора, преко књига до ауторског опуса као цјелине, од цјеловитих ауторских опуса до поетичких периода, од поетичких периода логички повезаних у цјеловит хронолошки низ до књижевно-историјских раздобља, од књижевно-историјских раздобља до цјеловите слике националне књижевности као нарочитог израза културе и друштва у њиховим дугим трајањима“, истакао је Уљаревић.
Присутнима се потом обратио и академик Делић истакавши да му је додјелом Повеље „Свети Стефан Штиљановић“ учињена велика част.
„Свети Стефан Штиљановић оличење је свепраштајуће доброте и светитељ који је све признанице, потврде и дугове према њему учињене предао огњу. По својој вољи и савјести, на Митровдан, свима је све опростио, заувијек, поступивши према основној хришћанској молитви Оче наш, коју свакодневно изговарамо Бога молећи: ‘и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим’. То није никаква легенда, већ истинска истина која је ушла у легенду и предање, преобразивши се у светост и светињу и преобразивши великог добротвора у свеца. Овом опраштању дугова пред живом ватром и у живој ватри претходило је још једно велико доброчинство будућега свеца: то је спасавање народа од глади зле, неродне, ратне године; побједа над једним страшним јахачем апокалипсе. Господин Стефан Штиљановић, уз чије име налазимо титуле каштелана, (захумског) кнеза, деспота и владара, отворио је своје амбаре пред гладним народом, подијелио жито, уредно записавши колико је ко узео, и дао рок до наредне жетве да му се жито врати. Али и наредна година издаде и људи немадоше одакле да врате зајам. Тада добротвор понови своје доброчинство и дужницима опрости дугове спаливши признанице, и постаде још за живота свети, свијетли, прекрасни господар, који два пута побиједи глад и опрости дугове дужницима својим. То све, ево, памти пет стољећа“, казао је Делић.
Овогодишњи лауреат истакао је да је његова књига „Гојко Ђого – црни аргонаут српског пјесништва“ вјероватно била пресудна да добије награду Фестивала „Ћирилицом“. Књига се, како је казао, појавила на дан Светог Василија Острошког, 12. маја ове године, а дан касније, како је навео, држао је свечану бесједу у Српској академији наука и умјетности. На тај начин, према Делићевим ријечима, Свети Василије је већ тада за њега учинио чудо, а данас га опет чини „најдиректније учествујући у овој награди“. Он се осврнуо и на књиге „Милутин Бојић – пјесник модерне и вјесник авангаде“ и „Ходочашћа уз Усправну земљу“.
„Бојић је умро у Солуну као српски јунак 1917. године, са двадесет пет година. Био је Андрићев вршњак. Оставио је иза себе двије књиге поезије, седам драма и 124 позоришне критике. Замислите да је Иво Андрић умро 1917, или Милош Црњански 1918. године – мало ко би их се данас сјећао. А ‘Плава гробница’ је најљепши споменик Србима преминулим у Првом свјетском рату и сахрањеним крај острва Вида, у мору. Довољно је навести наслове циклуса ‘Усправне земље’ Васка Попе, па разумјети колико је то предрагоцјена идентитетска књига: ‘Ходочашћа’ – о великим српским храмовима, од Хиландара до Сент Андреје; ‘Савин извор’ – о Светом Сави; ‘Косово поље’; ‘Ћеле-кула’ о Првом српском устанку и ‘Повратак у Београд’. Гојко Ђого је тамновао због своје поезије, због ‘Вунених времена’, мада му је ‘Црно руно’ најбоља књига“, истакао је Делић.
Подсјетимо, досадашњи добитници Повеље „Свети Стефан Штиљановић“ били су: Елка Њаголова (Бугарска), Сергеј Главјук (Русија), Мирослав Лукетић (Црна Гора), Бећир Вуковић (Црна Гора), Лав Данилкин (Русија), Милован Данојлић (Србија), Селимир Радуловић (Србија) и Злата Бојовић (Србија). Модераторка вечери била је Станка Рађеновић Станојевић из Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва.
Фестивал „Ћирилицом“ до 17. септембра организују будванска Народна библиотека и Удружење издавача и књижара Црне Горе. Манифестацију су подржали Општина Будва и Туристичка организација општине Будва.
Извор: Фестивал ”Ћирилицом”
Фото: Народна библиотека ”Мирослав Лукетић” Будва
