У Недељу слијепога, шесту по Пасхи, у којој се наша Црква сјећа чудесног догађаја излијечења младића који од рођења бијаше слијеп, којега Господ излијечи да би се на њему јавила дјела Божија, Свету литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира служио је протојереј Младен Томовић. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и ђакон Цвјетко Перић, док је на литургијске возгласе одговарао Хор „Свети Јован Владимир“.
Тумачећи зачало из Светог Јеванђеља које нам говори ову причу о младићу слијепоме од рођења, прота Младен каже да је ово чудо, оне који су повјеровали у Господа, још више учврстило, а да су они који су били против Господа, још више, због своје гордости, били увјерени да Исуса треба убити. Иако су имали чврсте доказе да је овај младић слијеп од рођења прогледао, фарисеји и садукеји, кроз ту своју гордост нису могли да виде Господа и да поверују Њега, ма какво дјело Господ пред њима учинио.
„Свако чудо и свако исцјељење, као и исцјељење узетога који је лежао на одру, а кога је Господ исцјелио у суботу, указује на то да је човек већи од те суботе, да је човјек нешто најдрагоценије што постоји у овоме свијету. Да човјек није тако драгоцјен, да човјек није тако значајан, онда не би Господ долазио да нас спашава. И видимо, и кроз ово Свето Јеванђеље, колико нас Господ воли и колико брине за нас, за свакога од нас. И ми сами требамо да се потрудимо да Господу угодимо. Ова Света литургија на коју смо данас овдје дошли, слава Богу у великом броју, јесте дјело Божије које ми чинимо и дјело које нас узводи у царство Божије. Сама Света литургија јесте царство Божије, као и ова заједница наша овдје, коју ми узносимо Богу.“
Јако је важно, каже отац Младен, да гледамо да сваки гријех из нашег срца извучемо покајањем и да га очистимо, како не би дошли ситуацију да неког нашег ближњега или некога човека који нам долази, који хоће помоћ, који тражи помоћ од нас, одбацимо, јер, одбацујући таквог човјека, ми ћемо одбацити и самога Христа.
„Како се ми будемо понашали према себи, то јест, како будемо себе чистили од гријеха и како будемо ревновали за вјеру, онда ћемо на тај начин моћи много више да помогнемо брату своме. То је и сврха нашега живота, да будемо уз Бога и са Богом, да наш живот буде уподобљен вољи Божијој и да кроз ту нашу побожност и нашу вјеру, ми можемо своме ближњем помоћи на сваки начин.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
