У недјељу десету по Духовима, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у храму Светог архиђакона и првомученика Стефана, у Жакову надомак Требиња. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске.
Повод овог сабрања било је освећење храма, према ктиторском натпису, поновљеног за Шћепана Српског херцега од Светог Саве, а обновљеног трудом ктитора Вељка Буђена, у спомен на његовог брата Миодрага.
У јеванђељској бесједи Владика Димитрије је поучио да је онима који узвјерују у Бога живога све могуће, јер сила која је у живом Богу, макар колико зрно горушичино, усели се у срце човјека и разраста ту силу у сво вријеме, сав простор, сву вјечност. Кроз све вијекове простире се свјетлост Светог архиђакона Стефана. Ако човјек може вјеровати, људима је откривено и то, да је Бог стварајући свијет почео да прави Цркву. Стварајући свијет стварао га је за Христа који ће доћи, пријемчивог за Њега, да може Христос да се усели у човјека, а онда и у читаву твар. Када људи зидају храмове, не зидају једно мјесто одвојено од свијета, већ призивају да се у храму све освети. Брда, планине, дјеца и сви сабрани око храма призвани су да се преобразе у цркву Божију.
Након Причешћа извршено освећење славског колача и жита, поводом храмовне славе, и служен помен упокојенима. Славско сабрање настављено је уз богато спремљену трпезу.
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
