Нова књига академика Матије Бећковића „Мајка Зорка“ представљена је синоћ, 20. јула, у Никшићу, на трибини „Свободијада“ Јавне ујстанове (ЈУ) „Захумље“, а у сарадњи са Матицом српском – Друштва чланова у Црној Гори.
Промоцији у сали Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, присуствовао је и Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Догађај је изазвао пажњу бројне публике, љубитеља писане ријечи и стваралаштва Матије Бећковића, а организован је у оквиру јулског репертоара Никшићке културне сцене.
Након што је, на најстаријој књижевној манифестацији у Црној Гори – 54. књижевним сусретима „Пјесничка ријеч на извору Пиве“, награђен књижевним признањем „Пивско око“, која се ове године уручује први пут, а додјељена је за животно дјело академику Матији Бећковићу, пјесник је заједно са књигом „Мајка Зорка“, дочекан дугим и срдачним аплаузом у Никшићу.
Веома садржајан запис о додјељивању новоустановљене награде „Пивско око“ Матији Бећковићу, поводом његовог првог прозно гдјела, прочитао је академик Јован Делић. Казао је да је Матијина мајка Зорка, која је остала удовица и постала незаређена монахиња и својој дјеци морала поново родити оца, персонификација Пивског ока, његове изворности, дубине, ширине и бистрине, његове светости и памћења.
„Књига Мајка Зорка има три уводна кратка текста њеног сина, Писма, Црвена свеска и Путник намерник. Овим последњим Матија је увео мајку Зорку у колашински затвор да би отворио њен дневник из колашинске тамнице под насловом Мила децо. Слиједи потом мајчин животопис Тужни роман. Прозни текст књиге испресијецан је Бећковићевим пјесмама, инспирисаним мајчином судбином и њеним причама, па и онима о оцу, своме човјеку Вуку Бећковићу. Мајка је постхумно причама стварала и дограђивала очев лик“, навео је Делић.
Ријечима добродошлице, у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, обратио се проф. др Драго Перовић. Осврнуо се на животна свједочења мајке Зорке, која је као Богомајка прихватила и годинама и деценијама подносила понижења.
„Тужни смо, али и поносни када нам Мајка пише о само неколико мјесеци среће у свом животу, јер је то свједочење непатвореног осјећања истине слободе коју је Бог даровао човјеку, а човјек свом ближњем одузео. Тог осјећања истине данас скоро да више нема, нити оних видика са којих је пропјевала пјесникова душа“, казао је Перовић.
Предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић је оцијенио да књига „Мајка Зорка“ јесте испричана кроз Матијино перо и сјећање, али језиком и писмом његове мајке, језиком којим су, исте и сличне, приче казивале овдашње баке. У једној српској породици из Црне Горе, у њеним сеобама и мукама, стекла се сва слава и све страдање српско прошлог вијека. Симбол те славе и тог страдања била је мајка Зорка.
„Она која је знала ко је кучка, а ко је јунак. Она која није прећуткивала своје слабости и мане, али их се није ни плашила, него се са њима суочавала. Она која је поштовала и род и дом. Она која је вољела свог мужа и била са њим једно тијело и којој је он био глава и кад су му и тијело и глава завршили бестрага од братске руке“, рекао је Ковачевић.
Уредница трибине „Свободијада“, књижевница Милица Бакрач, прочитала је пјесму „Погача Мајке Зорке“, посвећену академику Матији Бећковићу.
На задовољство публике, која је испунила свечану салу Матице српске, Бећковић је казивао своју нову поезију, али и начинио избор од његових познатих пјесама.
„Зорка Таушан је са својим родитељима из Безуја отишла у Стару Кањижу, прије 107 година и вратила се, синоћ у Плужине, да ја примим награду за књигу Мајка Зорка која је испливала са дна Пивског језера заједно са Пивским оком“, констатовао је Бечковић, саопштивши сјећање на први сусрет са Никшићем.
„Кад се у Кањижи удала за краљевског официра Вука Бећковића, тај официр је, двије године касније, из Новог Сада, из петроварадинске касарне, протјеран у своје родно село, у Веље Дубоко. Али, ни ту није дуго остала. После двије године из Вељег Дубоког су мајку, мене и брата протјерали преко планине Лукавице, у сред зиме. Када смо изашли из сметова и дошли до границе у Жупи Никшићкој, ту границу су држали четници и ту су већ почели да шкљоцају оружјем и мајка је мислила да ће је убити… Тако сам ја први пут дошао у Никшић и ту видио свог оца, коме су биле премрзле ноге и само чудо поезије је могло учинити да ја те реченице понављам, после 82 године, пред вама, у Матици српској, у Никшићу. Цијела прошлост је постала књижевност и ми сада то говоримо на књижевној вечери“, казао је Бећковић.
Вече је звуцима фруле употпунио умјетник Радован Сукновић.
Извор: РТНК
Фото: Жељко Драшковић
