У брдима сјеверне Црне Горе, окружен тишином природе стоји Манастир Дубочица, један од оних скромних, али дубоко значајних духовних стубова православља. Недалеко од Пљеваља, већ вијековима свједочи о вјери и животу људи који у њему проналазе мир.
Гост у емисији Радија „Светигора“ била је игуманија Манастира Дубочица, мати Епистима (Стељић).
На почетку разговора мати се осврнула на историјат манастира истичући да је средњевијековни и да припада Милешевској епархији, да се налази на неких 12 километара од Пљеваља на регионалном путу према Павином Пољу и Бијелом Пољу. Саграђен је 1565. године, а у наосу цркве стоји да је саграђен благовољењем Оца, Сина и Светога Духа, а у част и славу Светог Николаја.
„Манастир је живописан. Фреске су очуване. Мало су сад, временом, што од влаге, што од самог преношења, мало и оштећене, али да се то поправити, па видјећемо то са Заводом за заштиту споменика. Још што је значајно за историјат је то да су у припрати сачуване фреске Светог Николаја и светитеља у цијелом њиховом облику – у стојећем ставу, а Светом Николају живопис-од рођења, његових чуда и самог упокојења. У главном дијелу цркве су Јеванђелске приче, иконостас, крст. Све је то из 16. и 17. века. Најлепши је дејзис апостола у позлати“- навела је мати Епистима.
Игуманија манастира Светог Николаја у Дубочици истакла је да је манастир био напуштен 200 година након његове изградње и да је највише страдао од Турака Османлија који су га пљачкали и нападали, те да зато има 7 прозорчића у облику пушкарница. У том смислу, истиче мати, манастирска спољашњост је специфична, али је унутра прелијеп, са полукружним апсидама и фрескописом које нас „уводе у средњи вијек“.
Обновљен је уз ангажман локалног становништва 1762. године.
Мати наводи да је духовна улога манастира у животу мјештана велика, да ту стичу знања из вјере, да се приводе Христу, и своме спасењу тј. Царству небеском прије свега кроз крштење, вјенчање, исповијест и причешће. Напомиње да је у Манастиру Дубочица једно вријеме служио и Свети Василије Острошки и да се ту осјећају светитељев дух, заштита и молитва; да је у љетњем периоду посјећен и да има и туриста из других држава, с тим да је наш народ заитересован за духовност, а да странци обраћају пажњу на гостопримство и уређење манастира.
Мати Епистима је подсјетила да се 12. јула, за Петровдан, за празник Петра и Павла, организује народни сабор који почиње богослужењем у 9 часова.
„Недељом и празницима су службе, редовна су богослужења. Мењају се свештеници из Пљеваља. Архијерејски намесник Саша Јањић, он распореди кад ко долази и кад ко може. У случају кад су славе Света Петка, Света Тројица, ми сви идемо тамо на богослужења тако да овде је манастир затворен, али углавном је отворен. Ми смо пребацили главну славу да буде у летњем периоду за пренос моштију 22. маја. Тада је највише посећен, као и у децембру, али и за Светог Василија ,за Петровдан, за Ваведење Пресвете Богородице и у време поста, нарочито прве недеље, као и за Покров Пресвете Богородице.
Игуманија Епистима је вјерним упутила поуку да“ Ко је Христов, биће гоњен“, али и подсјетила на Христове ријечи: „Не бој се, мало стадо, ја сам с вама у све дане живота и у том смислу да је најважније да се враћамо Цркви Христовој, слушамо духовнике и учимо духовним вриједностима.
Цијелу емисију препоручујемо да послушате на страници Радија Светигора.
Лана Остојић
