У манастиру Подластва у Грбљу, гдје је по предању рођен Свети великомученик Лазар, цар српски, на Видовдан је одржан традиционални Видовдански сабор.
Светом литургијом је началствовао архимандрит Бенедикт, игуман манастира Светог архангела Михаила на Михољској Превлаци, уз саслужење бројног свештенства.
Оцу Бенедикту су саслуживали: игуман подмаински Рафаило, игуман режевићки Козма, крстоносни протојереји Немања Кривокапић и Јован Рајак; протосинђел Јустин, настојатељ манастира Подластва; протојереји: Александар Лекић, Мијајло Бацковић, Бранко Богојевић и Милош Станисављевић из Краљева; јереји: Игор Пешикан, Миливоје Бакић и Лазар Крстић; јеромонах Илија из манастира Подластва; протођакон др Дамјан Божић из београдске Саборне цркве, ђакон Огњен Боричић са Цетиња и јерођакон Калистрат из манастира Подмаине.
На Литургији су одговарале сестре из манастира Рустово.
Учешћа у литургијској прослави Видовдана у манастиру Подластва узело је и бројно монаштво, те мноштво вјерног народа из разних крајева земље и иностранства.
Бесједом послије прочитаног Јеванђеља сабранима се обратио протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, архијерејски намјесник которски.
”Свемогући Бог који је створио овај свијет и нас у овом свијету и све што постоји, тај Бог је дошао на земљу да нас научи какок ми да задобијемо вјечно Царство и каже нам ову наизглед једноставну реченицу: – Да љубимо једни друге. Да се тако задобија вјечно Царство. На још једном мјесту каже: – Да нема веће љубави од те када свој живот положимо за своје ближње. На данашњи дан када прослављамо Видовдан, један од најважнијих празника за нас Србе, када се сјећамо догађаја који су се догодили на данашњи дан – Косовске битке и наших славних предака, Светог цара Лазара и свих косовских мученика, сјећамо се и тога да су ти наши преци итекако знали за ове ријечи Христове. Не само што су знали, него су их дубоко у свом срцу држали, и онда када је живот од њих затражио, они су то и показали – да заиста тим начином и живе. Своје су животе положили за свој народ, своје отачаство, своје ближње”, казао је архијерејски намјесник которски, протојереј Немања Кривокапић.
Он је додао да нас Видовдан подсјећа и на Косовски завјет који су нам оставили наши славни преци, а то је да увијек изаберемо добро, а не зло.
”Бирање увијек вјечних, непролазних, спасоносних, мисли и дјела која нас воде у вјечно Царство. Косовски завјет није никакав мит, него начин живота који је нама дат и предложен. Прије свега Христовим ријечима, а онда потврђен животом наших предака. Љубав једних према другима. Дакле, Косовски завјет је не само у Боју на Косову, него у свакодневном животу. Увијек када бирамо добро у односу на зло, када бирамо истину, правду, љубав, то је Косовски завјет. То нас уче на данашњи дан наши славни преци Цар Лазар и косовски мученици. Они нас заправо не уче, него нас подсјећају на оно што нас је прије њих научио Свети Сава својим Светосавским завјетом. Како смо ми Срби богати! Имамо и Светосавски и Косовски завјет. А шта је завјет? То је савез Бога и људи, кроз Божију љубав према нама али и нашу љубав према Богу, кроз наша дјела”, закључио је отац Немања.
Након заамвоне молитве освештани су славски приноси и преломљен је славски колач.
Потом је испред спомен-костурнице гдје је сахрањено 80 Грбљана, Кртољана, Маињана, Будвана, који су пострадали од братске руке новембра 1944. године у Старом Бару, одслужен парастос свим страдалима за Крст часни и отечество, од Косова до наших дана.
Након парастоса сабранима се бесједом обратио протојереј Мијајло Бацковић, парох тиватски.
”Многи кажу: ′Тужан је дан Видовдан. Трпеза је монашка, а не кнежевска. Не радује се, не пјева се.′ Али супротно томе треба, драга браћо и сестре, у скромности, наравно, али у великој васкрслој радости. Данас Кнез Лазар главу своју износи пред свога Творца, затварајући, као што то отац Јустин рече ′свето Јеванђеље Немањића, од Светога Саве и његовог завјета,′ као што је отац Немања рекао у бесједи, ′па до Цара Лазара′. Све оно што је Свети Сава потписао са Христом у име српскога народа, то је Цар Лазар остварио и заокружио то немањићко Јеванђеље путем голготе. Изношењем себе на жртву, својега народа и своје војске. Изношењем на голготу српскога народа, али на голготу страдања гдје знамо да ће доћи васкрсење”, казао је између осталог отац Мијајло.
Празнично сабрање настављено је у духовној атмосфери братских сусрета и разговора, уз послужење за све сабране на овај дивни празник у древној грбљанској светињи.
* * *.
Спомен-костурница у манастиру Подластва, испред које се сваке године на Видовдан служи парастос, подигнута је 1992. године.
На празник Светих Ћирила и Методија, 24. маја 1992. године, у њу су похрањене кости 80 Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића. Ове невине жртве убијене су без суда и пресуде ноћу 24/25. новембра 1944. године у Старом Бару од стране Другог и Четвртог батаљона Прве бокељске ударне бригаде.
Заупокојену литургију је служио блаженопочивши Патријарх српски Павле са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем и још 13 српских архијереја.
У бесједи након сахране, блаженопочивши Патријарх Павле је између осталог казао:
”Целивајући ове унижене и патничке кости наше браће, улудо побијене братском руком, ми се клањамо људском достојанству, одајемо дуг њима и правди Божјој, да би те кости биле вечита опомена нама и нашим покољењима да никада више не дигне руку брат на брата свога. Сахрањујемо их не да би биле позив на освету, већ у схватању вечне истине да нема никакве идеје или идеологије толико значајне да би се смела за њих жртвовати макар једна кап невине проливене братске крви.”
О. Б.
