Данас, 25. јуна, навршило се 40 дана од упокојења монахиње Доротеје (Делић), дугогодишње игуманије манастира Подластва.
Тим поводом јутрос је у манастиру Подластва служена заупокојена Литургија, којом је началствовао протојереј Благота Васиљевић, умировљени парох суторински, уз саслужење протосинђела Јустина (Мреновића), игумана манастира Подластва и јеромонаха Никона, игумана манастира Доњи Брчели.
По завршетку Литургије на гробу мати Доротеје одслужен је парастос.
Сабранима се, потом, бесједом обратио отац Благота, који је дуго година познавао мати Доротеју.
”Драга браћо и сестре, ево данас смо одслужили заупокојену Литргију за покој душе наше добре игуманије Доротеје. Она је као млада пошла за Христом и служила Христу читавога свога живота. Никада га се није одрекла до свога издиханија. Зато је Христос и казао: ´Сваки, дакле, који мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем мојим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећу се и ја њега пред Оцем мојим који је на небесима´ (Мт. 10, 32-33). Заиста, драга браћо и сестре, наша добра игуманија Доротеја није се Христа одрекла, увијек је била уз Христа. Ја је ево знам више од 50 година, када су оне биле, њих 3-4 сестре у манастиру Дужима, који је био потпуно девастиран и празан, оне су својим радом, својим трудом, знојем лица свога су јеле хљеб и обнављале ону светињу. Ја памтим када су оне држале и овце, краве, све најљепше су знале да праве од кајмака, сира, ајвара, ракије, вина, и онда би ујутру, понесу пуне руке пјешке 3 километра до аутобуса, сједају у аутобус за Дубровник, аутобус стане негдје далеко изван зидина Старог града и оне са пуним рукама дођу у Стари град и то продају. То је трајало неколико година, вјероватно су их људи награђивали, али знам, мени су људи причали, да је било њих понос видјети кроз Стари град у то вријеме да прођу са мантијама. Током времена оне су окупиле народ. Биле су тамо мало заклоњене, па је већи дио требињскога народа долазио у Дужи, а манастир Тврдош је био потпуно запуштен. Оне су читави свој живот посветиле Богу и манастиру све до овога рата, када су морале опет да бјеже овамо у Црну Гору. Ја се надам и вјерујем да ће Господ Бог примити душу наше Доротеје у Царство Своје, јер је заиста све своје обавезе и према Богу и према Цркви и према роду извршила часно и поштено. Ја јој немам шта друго казати него да јој се захвалим за све што је учинила за нашу Цркву и нека јој је вјечна слава, покој души и лака ова земља”, казао је отац Благота
* * *
Мати Доротеја је рођена 14. октобра 1943. године у селу Пељаве, код Бијељине, у благочестивој породици Миленка и Томке Делић, на крштењу добивши име Божидарка. Одмах након завршене основне школе 1959. године одлази у манастир Дужи, код своје рођене сестре – мати игуманије Теодоре и постаје искушеница.
У то вријеме манастир је био запуштен и девастиран, без прозора, врата, избушеног крова, цркве која је личила на магацин и чији су зидови били ишарани недоличним натписима које су иза себе оставили војници, будући да је манастир једно вријеме послије рата служио као касарна.
То је слика коју је затекла шеснаестогодишња дјевојчица, када је стигла у манастир Дужи, будућа мати Доротеја.
Замонашена је на празник Успења Пресвете Богородице 1969. године у манастиру Дужи, у који је уградила пуне 34 године молитве, љубави, труда и младости, и у којем је обликовала свој свијетли монашки лик, по којем ће остати упамћена и у Херцеговини и у Црној Гори.
У манастир Подластву је дошла 1993. године, током последњег рата, и ту је наставила да уграђује себе до свог последњег даха, оставивши и своје кости да почивају под сјеном храма Рођења Пресвете Богородице.
Упокојила се 17. маја 2025. године.
О.Б.
