У Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, одржана је трибина под називом “Његошева религија”, на којој су говорили академик др Синиша Јелушић и проф. др Соња Томовић Шундић. Трибину је модерирао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је у уводу подсјетио да ове године обиљежавамо 180 година од градње капеле 1845. године на Ловћену и 100 година од обнове те капеле 1925. године. Дијалошка трибина је организована у оквиру обиљежавања Дана Св. Јована Владимира.
„Оно што је карактеристично за Његоша и што га разликује, рекао бих у великој мјери, од највећег броја других, јесте управо његова темељита бивствена, суштинска религиозност“, сматра академик Јелушић и наглашава да све у његовом дјелу указује на то да он заправо живи оно што је религиозно, и да је читаво његово биће испуњено Богом.
“У оквирима европске књижевности, Његош припада самом врху религијског израза, уколико бисмо говорили у оквиру једне упоредне књижевне слике. У сваком односу Његошевих мањих пјесама, великих спјевова, непрекидна је присутност темељне идеје Бога. Он је неко ко изворно живи своју религију, свака његова реченица живи Богом“, казао је Јелушић и подвукао да он разликује два аспекта приступа Његошу. “Један је књижевно-историјски, а други непосредно егзистенцијални, оно што се нас непосредно тиче данас, када је о Његошу ријеч. У овом другом аспекту, треба да поставимо Његошево питање: ‘Што је човјек, а мора бит човјек’“, каже Јелушић.
Говорећи о Његошевој капели у односу на његово писано дјело, професор каже да из суштине дјела логично произлази управо та капела, зато што она укључује све те атрибуте: издвојеност, повученост, свјетлост муња, „све је тамо“.
„У том смислу, тај маузолеј је потпуни промашај, јер излази из идеје, потире изворну Његошеву идеју која се и у његовом дјелу и у његовој личности налази. Маузолеј тотално противурјечи изворној Његошевој идеји, која је заправо увијек битно религиозна“, потенцира Јелушић.
Професорка Соња Томовић Шундић сматра да „нема веће теме за човјека него што је његов однос са Богом“.
„Његош је врло јасно одредио шта је смисао његове поезије и његове филозофске и религиозне мисли. И то је, дакле, велика тема ‘Луче’ – да се одреди тај позив, тај призив који човјек има. Јер очигледно, Његош се пита: је ли му овдје двострука колијевка, мислећи на човјека, на његову духовну и тјелесну страну. И веома је јасан у том одређењу да тјелесна страна припада трагичном човјековом удесу и побуни човјековој против Бога, а с друге стране, духовна супстанца – дух човјеков, душа човјекова, ум човјеков, луча човјекова је несумњиво бесмртна“, истакла је Томовић Шундић.
Његошева религиозност је, каже професорка, „од најдубљег типа“.
„То је она религиозност која нужно мора имати синергију са божанским, онако како Христос каже својим ученицима: ‘Без мене не можете учинити ништа, нити ико може доћи до Оца мојега, ако му није дато’. Његош има више стихова који то свједоче“, утврдила је Томовић Шундић.
Учесници трибине говорили су и о библијским мотивима у Његошевим дјелима.
„Темељно питање Његоша, поред књижевних, лексичких, лингвистичких и бриљантних поетских слојева, јесте питање религије и филозофских тема које он покреће. То је, превасходно, питање: ко је Бог, какав је однос човјека и Бога, и какав је однос Бога и свијета? Да ли се Бог мијеша у свијет, како и на који начин Бог присуствује: у природи, космосу, универзуму, људском свијету и међуљудским односима“. Његош припада оном старом начину поетског говорења“, наглашава Томовић Шундић, „када пјесници нису били само они који говоре зарад ређања ријечи и мелодије језика, па нам ништа не говоре у суштини, него су то били пјесници старог кова”.
“Он припада том класичном пјесништву хезиодовског и милтоновског типа, гдје пјесништво није говор ради књижевне славе и језика, већ говор у којем је исказано једно виђење, једна истина, један свјетоназор, свјетоназор који има Његош. Најдубљи Његошев свјетоназор је религиозни“, каже професорка, „јер без религиозне мисли не бисмо имали ни Његошеву мисао, нити бисмо могли да имамо ‘Лучу’, а ни сва његова друга дјела“.
Читава „Луча“, каже Томовић, „сведена је на богочовјечанску перспективу, на природу Божју која улази у свијет и спасава посрнулог човјека, рјешава есхатолошку димензију постојања“.
Његошева религиозност је, наводи даље, и „по позиву – он је митрополит, предводник једне цркве – и по његовом васпитању и образовању, јер га је, подсјећа Томовић Шундић, васпитавао један од најрелигиознијих духова Црне Горе, Свети Петар, његов стриц. Али и по књигама које је читао, на десетине метафора преузима из Библије. Моје читање Његоша иде у том правцу да видим како он види рјешење и за човјека и за свијет у коме живимо“, каже Томовић Шундић.
Говорећи о Његошевом односу према злу, истиче да је “врло јасно да Његош перципира проблем зла као темељни проблем људске егзистенције, и ‘Луча’ покушава да одговори на то питање.
“Он налази веома јасан разлог, а то је богоборство. Човјек не може да издржи богоборство, али Сатана може. И ту је Његошево објашњење откуда зло. Адам, наш предак, придружио се легионима Сатаниним, бунио се против Бога, али само три дана. Човјек може да се бори против Бога, то је Његошевска идеја, лаковјеран је, као што је био Адам, али се трећи дан покајао. Велика хришћанска тема је и покајање и праштање и то апсолутно праштање. Бог је ублажио казну за човјека јер се он покајао“, појашњава она.
Професорка Томовић Шундић је испричала и анегдоту:
„Kада је Танака, велики јапански лингвиста, покушавао да преведе Његоша на јапански, дошао је код мог оца, Слободана Томовића и питао га: ‘Је ли ‘Луча’ спјев о Богу’? Он је, као странац, препознао да Његош користи 146 термина за Бога. Према томе, излишно је питање његове религиозности. Kада се то погледа, јасно је да је Његош био у дослуху с Вишњим“.
Учесници су говорили и о вези између Његоша и Достојевског. Професор Јелушић је казао да “када човјек данашњице неће да чита Достојевског, већ гледа Пинк програме, то је бјекство од слободе и пристајање на став Великог Инквизитора.
“Тако треба читати и ‘Шћепана Малог’ и гледати на нас данас из угла Шћепана Малог и показати колико ми и данас одговарамо тој идеји“, поручио је.
Дејан Вукић
