Редовна сједница Епархијског савјета (ЕС) и Епархијског управног одбора (ЕУО) Митрополије црногорско-приморске, на којој је изабран нови Епархијски управни одбор, одржана је данас, 15. марта 2025. године, у манастиру Подластва у Грбљу.
Чланови Епархијског управног одбора су:
- Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, предсједник
- Епископ диоклијски Пајсије, викарни епископ Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, замјеник предсједника
- архимандрит Сергије Рекић, игуман манастира Острог, члан; протосинђел Климент Бољевић, намјесник манастира Прасковице, члан замјеника
- протојереј Игор Балабан, архерејски намјесник зетски и секретар ЕУ, секретар; протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, члан замјеника
- протојереј Остоја Кнежевић, архијерејски намјесник цетињски, члан; протојереј Петар Церовић, архијерејски намјесник будвански, члан замјеник
- протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, члан; протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, члан замјеник
- г. Иван Петровић – Његош, дипл. економиста са Цетиња, потпредсједник; г. Дејан Андрић, дипл. правник из Бечића, члан замјеник
- инж. г. Ристо Дрекаловић, предузетник из Подгорице, члан; г. Зоран Марковић, дипл. економиста из Подгорице, члан замјеник
- г. Владимир Чађеновић, дипл. правник из Подгорице, члан; г. Игор Ковачевић из Котора, члан замјеник
- г. Ненад Кордић, дипл. правник из Будве, члан; г. Жељко Ћаловић, привредник из Бара, члан замјеник
- проф. др Миливоје Радовић из Подгорице, предсједник Управног одбора Универзитета Црне Горе, члан; г. Александар Дожић, дипл. инж. машинства из Колашина, члан замјеник
- г. Рајко Радусиновић, председник Црквене општине Цетиње, члан; г. Небојша Раша, дипл. инж. бродомашинства из Херцег Новог, члан замјеник
Митрополит Јоаникије: Очистимо кроз овај Часни пост сасуд наше душе
Сједници је претходило литургијско сабрање којим је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Преосвећеног Епископа диоклијског г. Пајсија, о. Петра Церовића, о. Игора Балабана, о. Миливоја Бакића, о. Александра Лекића и ђакона Лазара Рондовића, у молитвеном присуству вјерног народа.
Обративши се сабраним вјерницима пред причешће, Митрополит Јоаникије је казао да као што свете сасуде који су не тако давно, врло често, били запуштени по многим нашим храмовима, можемо очистити, изнова позлатити и учинити потпуно употребљивим на славу Божију, тако и ми наше биће, које својим гријесима помрачимо, сасуд наше душе, постом можемо очистити. Гријеси остављају рђу на нашој души, па се она извитопери тако да више не можемо препознати њезину боголикост иако је она негдје увијек има.
„Свако од нас кад погледа мало дубље у себе, наћи ће ту звјероликост и таму, наћи ће тај мрак који се због наших гријехова, због нашега одступништва од Бога, таложи у нашој души. Али не треба губити наду, као што добар мајстор може свети сасуд учинити опет употребљивим и лијепим, тако и ми, кроз овај Часни пост, можемо очистити сасуд наше душе, и споља и изнутра“, бесједио је Високопреосвећени.
Подсјетивши да Часни пост има двије стране – спољашњу и унутрашњу, појаснио је да се спољашња може упоредити са чишћењем светога путира са спољашње стране, што се огледа у томе да научимо да постимо, да се Богу молимо, да извршавамо Божије заповијести, јер је овај пост самим Господом благословен и освештан – Он је постио 40 дана и 40 ноћи и показао нам како то треба чинити.
„И то је оно спољашње што чинимо кад научимо да постимо, да идемо на света богослужења и да нам то не представља неки проблем, и то је видљиво. Видимо да човјек пости, видимо да је у некој дисциплини и знамо да му је то на корист, и њему и његовим ближњима. Али оно што се не види, што се упоређује са чишћењем светога путира изнутра, то је чишћење душе, а душу треба чистити од злобе и пакости, од мржње и злопамћења, од свађа и препирања, од сваке страсти и прљавштине, да би заблистала њена боголикост и њена унутрашња љепота“, казао је Владика Јоаникије.
Додавши да је и код светог сасуда, када га мајстор очисти и споља и изнутра, важније да је он чист и свијетао изнутра него споља, иако је важно и једно и друго, Митрополит је казао да је тако и духовни пост – онај који се не види – важнији од тјелеснога поста који се види:
„Не можемо, наравно, постити духовни пост ако прво не научимо и овај тјелесни пост који је прва степеница. Али треба да се усмјеримо на другу, па на следећу и многе друге степенице које нам омогућава ова свештена дисциплина. Тјелесни пост је важан, само да се на њега не задржимо, јер ако се задржимо само на њега, онда ћемо сигурно промашити. Ако занемаримо духовни пост, нећемо ништа важно учинити, чак може да буде и још горе. Постили смо тјелесно и уложили смо одређени напор, али је изостало оно што је било неопходно да се придода, а то је духовни пост, и онда је и једно и друго пропало.“
У наставку је Архиепископ цетињски поучио вјерне о духовном посту, прво да треба да се покајемо за своје гријехе, да се исповједимо, најбоље код свога свештеника, уз подсјећање да је Господ заповиједио да се исповиједамо баш код оних свештеника који су нам ту и који су нам блиски:
„Господ је благословио да нам буду свештеници, не анђели са неба који немају никаквога гријеха него свештеници или монаси које видимо, и који су често обични људи као и ми што смо. И не исповиједамо ми гријехе свештенику, него самоме Богу, а свештеник је само свједок. А он који такође живи у овоме свијету, оптерећен је као и ми остали, па ће нас боље и разумјети него да је Господ послао анђела који нема никаквога гријеха, боље ће снисходити и, наравно, сачуваће тајну исповијести, јер Бог даје да се просто и заборави све оно што човјек исповиједи. То је суштински тако, јер кад човјек исповиједи свој гријех, Божија благодат учини да се човјек ослободи тога гријеха и да га заиста више нема – он је уништен, он је отишао у прошлост и њега више нема – и видимо новог човјека.“
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је потом нагласио колико је важно да се ослободимо од злопамћења, злих мисли, приговарања, ситничарења, свађа, од мржње и незбора те да је наважније да будемо у миру са свима, како би могли да приступимо Светој чаши.
„Драга браћо и сестре, нека би дао Бог да нам овај пост буде заиста радостан, као што у Светом писму пише да је ово радосни пост, да је ово свијетли, хришћански пост. Јесте, имамо и мало туге због наших гријехова, али и радости због тога што се наших гријехова ослобађамо и што се препорађамо. И та радост ће навладати и завладати, нарочито на празник Васкрсења Христовог када Господ нас учини саучесницима Његове побједе над смрћу и Његовога васкрсења, Његове вјечне славе.“
А прије него дођемо до васкрсења треба да се поклонимо страдањима Христовим, да се кроз наш подвиг, колико је то нама могуће, макар у најмањој мјери, па и оно што је најмање Бог ће учинити да буде велико, да се сараспнемо са Христом:
„Да будемо заједно с Њиме на Његовој голготи и на Његовоме распећу, да се дотакнемо и смрти Његове. Да се сјединимо са Његовим крстом и Његовом смрћу и Његовим погребом, па ће нас онда Господ удостојити своје побједе, свога васкрсења и своје вјечне славе у радости новог живота и у радости љубави Божије која прожима наша срца и испуњава наш живот и постаје садржај нашега живота, нашега мишљења, испуњава наш живот смислом и пуноћом духовном. Нека би дао Бог да се нико не лиши ових дарова које Господ даје у току овога поста и послије поста. Нарочито, да нико не буде ван заједнице Васкрсења Христовога“, закључио је у свом архипастирском слову Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
На крају Свете службе Божије одслужен је и помен упокојеним члановима Епархијског управног одбора.
Весна Девић
Жељко Драшковић
