Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас 16. фебруара, у Недјељу о блудном сину, у молитвеном присуству Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва.
Бесједећи послије прочитаног јеванђелског зачала о блудном сину, Преосвећени Владика Пајсије је казао да је ово прича о нама самима те да се, иако ју је Христос веома давно изрекао, она односи на свакога човјека од тада па до данас.
„Јер у личности ова два сина описан је и наш однос према Богу, првенствено, а онда и однос нас самих једних према другима. Млађи син тражио је од оца имање. Иако га ничим није заслуживао, нити зарадио, нити му је по било ком другом основу припадало, он тражи од оца, и то чак и не моли него захтјева. Будући да је видио да ће ипак и послије блудног синовљевог живота то њему бити на спасење, отац му даје имање и син одлази“, бесједио је Владика.
Од свега онога што је млађи син учинио, Епископ диоклијски је као најглавније акцентовао његов повратак дому очевом, када он осјећа не више тјелесну него духовну глад и када схвата да му је најљепше било у близини његовог оца, и то његово искрено и дубоко покајање:
„Он ничим не оправдава свој пређашњи живот, јер и нема чиме да га оправда, и само каже: Оче, опрости ми и прими ме – сада више и не говори као сина свога, него као једнога од слугу твојих. И овдје се овај син буди духовно, опет оживљава и опет васкрсава и схвата да једино постоји живот близу оца.“
Али други син, који је физички био увијек близу оца и који је наводно поштовао све оно што је отац заповједао, сада не може да прихвати свога брата који се вратио, али ни свога оца коме приговара: Син овај твој – дакле више не говори о њему као свом брату – који потроши све имање, ето си му уготовио гозбу, а ја који сам увијек са тобом, никада ми ниси ни јаре дао да се провеселим.
„Видимо да се овај други син, иако је био близу оца, налази веома далеко и свако од нас се налази врло често некад у улози овога млађег сина, некада старијег, а некада и у обје те улоге. И оно што је поука ове приче јесте да је Отац, то јест Бог, увијек близу нас и да онда када је Он далеко то није до Њега самог, него до нас и да нас Он увијек чека, да Он увијек прижељкује наш повратак и наше спасење. Због тога треба да ове ријечи дубоко смјестимо у своје срце и да се као овај млађи син, иако је урадио оно што не приличи, ипак покајемо и ове његове ријечи поновимо, да нам Бог опрости све што смо учинили и да нас прими као једне од слугу својих. Нека је наздравље данашњи празник, а Богу наше нека је слава у вјекове вјекова, амин!“, закључио је Преосвећени Владика диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
