„По паду царске Русије, руска елита је дошла у ове крајеве и својим доласком подигла је углед цијелом Херцег Новом и обогатила га у култури, поморству, грађевинарству, медицини… Послије долази комунизам и овдје је било запуштење. Aли гдје је поток теко, опет ће потећи… поново се ова црква изградила, овај простор очистио, осветио и ево у каквој се сад светињи налазимо и како Бог придодаје, радост је све већа и већа.“
Посебну радост донио је долазак светих моштију и икона, којима су вјерници са љубављу похрлили.
„Окупили смо се да нахранимо своје душе, јер нас је велика светиња обасјала, велико присуство Божије. Да надахнемо и напојимо своје душе, као што и Његош каже у Горском вијенцу: О преблаги, тихи Учитељу, слатка ли је света бистра вода с Источника твога бесмртнога! Са тог Источника и том бесмртношћу и ми да се данас напојимо“, закључио је архимандрит Стефан.
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска