У Недељу трећу по Васкрсу – Светих мироносица, 26. априла 2026. године, Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије освештао је звона за храм у изградњи који ће бити посвећен женама Мироносицама у селу Сјеверин код Прибоја.
Митрополита Атанасија је у порти будућег храма дочекало велико мноштво верног народа и свештенство прибојског архијерејског намесништва.
Након свечаног чина освећења црквених звона Митрополит Атанасије се пригодном беседом обратио сабраном верном народу.
– Данас је дан велике науке и великога дела. Велике науке зато што из онога на шта се подсећамо данас видимо да љубав превазилази сва умећа, сва достигнућа, сва ограничења. Љубав је, кад је правилно усмерена према Богу, непогрешива. Љубав је, према Богу, прави одговор на оно што Бог чини према нама. Оне жене, које су биле покретане љубављу према Богу, зване жене Мироносице, ничега се нису плашиле. Чак, кад је све изгледало поражено, безнадежно, када је општи утисак био да је Господ наш поражен, пошто је скинут са Крста и положен у гроб, као било ко од нас, оне, не тражећи ништа за себе, иду да дају завршну почаст, да мирисима помажу Тело Његово. И биле су награђене када су тамо дошле, виделе су да је Господ Васкрсао. Има нешто јаче и од тог разума, без обзира ко га склопио. То је љубав, способност човека да остане увек човек, и да на свако добро узвраћа добром, да на мржњу не узвраћа мржњом него да прашта. И да својим љубвеним загрљајем загрли сву Божију творевину.
– Нека ово место увек буде то место, такво место где се уверавамо да је Господ наш јачи од свих наших непријатеља. Ми смо у нашим молитвама упутили мобу за то да Господ одагна облаке уперене против нас, ветрове и олује, а нарочито да одагна од нас људске слабости. Да се не косне нас никаква мржња, сујета, грамзивост, него да будемо увек довољно широки да љубимо Бога и једни друге. Баш онако како Жене мироносице одговорише, љубављу на љубав, рекао је Митрополит Атанасије, честитајући градитељима на њиховом труду који улажу да овај храм Божији што пре саграде како би се у њему могла служити Божанска литургија.
Дародавци звона су Вујадин Радовић, Милета Иконић и Мирослав Китић. Нека их Господ за ту њихову исказану љубав награди сваким добром.
Чланови Одбора за изградњу храма заједно са својим парохом, протојерејем-ставрофором Лазаром Пајићем, приредили су и богату трпезу љубави за све сабране.
Извор: Епархија милешевска
