Светосавском академијом у сали Центра за културу у Улцињу, а у организацији Српске православне црквене општине улцињске, вечерас, у навечерје празника Преподобног Јевтимија Великог, завршене су овогодишње светосавске свечаности у Митрополији црногорско-приморској.
Светосавску академију својим присуством и поздравним словом благословио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Високопреосвећени Митрополит је казао да је српски народ примио свету православну вјеру углавном у вријеме Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика, мада је и раније међу Србима било хришћана:
„Из тих давних времена имамо Светога Јована Владимира као сјајну звијезду Зорњачу, која је најавила ново вријеме, али све до Светога Саве, Срби су били доста колебљиви у вјери, као што то пишу и биографи Светога Саве. Били су хришћани, али колебљиви и доста неуредни у вјерском погледу – два корака напријед, један назад, и то колебање нас је сналазило и прије, али повремено и послије Светога Саве. Златно доба наше историје почиње од Светог Стефана Немање и Светога Саве и трајало је неких 200 година, може се рећи и више. И у том времену, нарочито у времену Светога Саве, српски народ је пришао светој православној вери, али не би тако заволио своју свету вјеру да није Свети Сава био таква личност: облагодаћена, освећена, оснажена и просветљена Божијом мудрошћу, ријечју Божјом, Божијом истином, правдом и љубављу. “
Свети Сава је свету православну вјеру примио у своме родитељском дому и развио је и у своме дјетињству, а посебно од када је отишао на Свету Гору Атонску, подсјетио је Владика.
„Богочежњива душа која је упијала зраке Божије љубави и надахњивала се Божијом истином и хранио се ријечју Божјом и тако се приготовио да прими благодат Светога Духа, која је и сишла на њега приликом његове хиротоније за првог српскога архиепископа. И дошао је своме отачаству као апостол Христов и наш народ је тако, као дјеца Божија, пришао Светом Сави и примио његову ријеч. Свети Сава га је привео Христу. Иако је он послије Светога Јована Владимира по временском растојању, ми у нашем доживљају имамо као да све потиче од Светога Саве. Свему је он дао печат: и нашој духовности, нашој култури, градитељству, народном животу, народној етици, обичајима – све носи печат Светога Саве“, казао је Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да се у вријеме ропства под Турцима наш народ потпуно сјединио са својом Црквом, више није имао државе, није имао краљева, ни кнежева, али је имао своју Цркву, своју Патријаршију. И баш у том времену се највише прича и легенди исплело о Светоме Сави, а оне су као неки драгуљи од којих је народна душевност плела вијенац Светога Саве. Он је ушао у душу свога народа и као што га је предводио док је ходао по земљи, тако га је касније предводио са неба, у појединим моментима можда чак и убедљивије него докле је ходао по земљи.
„Тако је било и у ово наше вријеме, у вријеме литија, када смо се некако покренули из наших темеља, из нашега коријена и сјединили се са својом Црквом, са нашим светињама, сјединили се изнова са Светим оцем нашим Савом“, истакао је Митрополит.
У наставку је нагласио да Свети Сава није само српски, већ да је он апостол Христов, васељенски учитељ и светитељ, који нас је укључио у заједницу светих Божијих цркава, у заједницу једне свете апостолске Цркве:
„Он је на најбољи начин представио свој народ и укључио га у заједницу хришћанских, културних и просвећених народа и то је наша мјера, да будемо хришћани, да имамо светитеље, да имамо цркву, да имамо аутокефалну самосталну цркву, али такву цркву која је укључена у заједницу светих Божијих цркава. Да смо као народ укључени у заједницу просвећених и културних хришћанских народа. Хвала Богу, увијек смо имали личности које су биле подобне Светоме Сави и у овом нашем времену. Имали смо Светога владику Николаја, Светога оца Јустина, Патријарха Павла, блаженопочившег Митрополита Амфилохија и многе друге личности са којима се можемо поносити и код нас и пред другим народима.“
На крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникија је казао да вечерашња Светосавска академија, која је окупила дјецу Светога Саве овдје у Улцињу, показује да је приређена са пуно љубави и призвао Божији благослов и молитве Светога Саве на свештенике и све људе добре воље који су помогли да се ова Светосавска академија одржи: „И нека Божији благослов и молитве Светога Саве прате све вас и ваше породице и ваше домове и ваше потомство. Амин, Боже дај!“
Светосавску бесједу произнио је проф. др Драго Перовић, који је истакао да од када постоји човјек као икона Божија, он себе разумије као путника, а од када постоји наш српски хришћански род, он себе разумије као народ сеоба. Човјек и народи путују, селе се и чини се да човјек путује тамо и овамо овом земљом, а у ствари, како је казао професор, за њега постоји само један пут, само једна сеоба: Пут и сеоба из смртног у вјечни живот.
„Наш отац Свети Сава је прије иког од нас, тако људски и божански постао путоводитељ и сапутник свих Светих. Путник над свим вјековима, над свим путевима и над свим путницим. Имајући у срцу тај његов свељудско-божански пут, ми ноћас овом академијом себи дајемо за право да нашим бесмртним ријечима, стопама одскочимо у мјесто у које ће нас својим загрљајем дочекати Свети Сава и скренути са наших уобичајених свакодневних путељака и странпутица. Било да су то наши путеви улцињски или моји голијски или светогорски или кијевски или сибирски или косовски или београдски, битно је само да они буду, буду и буду путеви Господњи“, поручио је проф. др Драго Перовић.
Пут љубави према ближњем, пут од коначне смрти до вјечног живота, пут Божијег мира на земљи је пут нашег првог просветитеља, нашег првог архиепископа и нашег првог миротворца, измиритеља, а ми Срби, како је казао др Перовић, знамо да је браћу најтеже измирити. Дјеловањем Светога Саве упознали смо саборност љубави као извор свељудског живота, љубав према ближњем, а све то се препознаје управо у овоме граду у сусрету световладимировских људи, казао је г. Перовић и позвао да се подсјетимо свог основног задатка, а то је да будемо људи:
„А то ће рећи, будимо богоизабрана дјеца која свој једини избор не могу да мијењају, зато што овај свети простор није без Божјег и светог благослова којим је уписано да су љубав, вјера и нада оно што ми јесмо, без обзира ко ком вјерском оријентисању припада, Свети Јован Владимир и Свети Сава су иконе тог богоугодног дјеловања“, казао је између осталог проф. др Драго Перовић и закључио:
„Све док талогом историје времена затрпавамо као људи наше светиње, ове христолике степенице и уздижемо земљу изнад њих, остаћемо даљњи не само нашим најближима, нашим светитељима, него и сами себе. Али чим као претходних година, кренемо литијским, светосавским, световладимирским путем, престајемо да будемо земаљски туристи и постајемо Христови сапутници, есхатолошки путници јединог пута без беспућа, оним којима су сви Свети најближи. Нека тај једини пут буде и даље наша истина и живот. Амин, Боже дај!“
Потом је уприличен богат културно-умјетнички програм, а као специјални гост наступила је Даница Црногорчевић.
Весна Девић