Према усменим предањима која су се сачувала у хиландарском манастиру, икона Млекопитатељница првобитно се налазила у надалеко чувеној Лаври Св. Саве Освећеног, у близини Јерусалима. Када је дошло вријеме да њен оснивач оде из овог пролазног живота Господу, он се пророчанским ријечима обратио својој братији, рекавши – да ће их кроз извесно вријеме посјетити поклоник, царскога рода под именом Сава, коме треба да буде поклоњена икона Богородице Млекопитатељнице као и његов игумански штап (патерица), у знак благослова од стране Лавре.
Њен оснивач, потоњи светитељ, Сава Освећени, у миру је отишао Господу, за вријеме четврте године владавине цара, Јустинијана Великог (527. – 566). Више од шест вијекова је пролетјело изнад ове надалеко чувене Лавре. Братија је памтила заповијест свог духовног оца, преносећи с кољена на кољено завјештање великог светитеља. А икона је непомично стајала на свом мјесту, у очекивању испуњења пророчанства, које је прије смрти оставио оснивач највеће Лавре на истоку.
Најзад у (13.) в. у Палестини се као поклоник тамошњим светињама појавио архиепископ Српски, Св. Сава, син великог рашког Жупана, Немање. По поклоњењу моштима оснивача Лавре, Сави Освећеном, са зида је пао жезал његовог власника, а икона Богородице Млекопитатељнице се покренула са свога постоља. И кад год би тих дана, Сава Српски, приступао моштима Саве Освећеног – дешавао би се исти случај. Тек после његовог трећег уласка у манастирски храм, братија му је саопштила завјештање свога духовног Праоца. Архиепископу Српском је било уручено пророчанско завјештање оснивача Лавре и поред чудотворне иконе Мајке Божије, коју су назвали Млекопитатељница, Лавра га је благосиљала иконом Тројеручицом и патерицом оснивача, Св. Саве Освећеног.
По повратку из Палестине у Србију Св. Сава је посјетио Св. Гору и манастир Хиландар, који је тада оснивао. Манастиру је као неотуђиву баштину оставио икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице и игумански жезал Саве Освећеног – смјештивши их у келију звану Моливдоклисја, у Кареји. Сада се ово непроцјењиво благо чува у Типикарници Св.Саве, такође у Кареји, административном центру монашке републике Атон.
Сматра се да је икона Богородице Млекопитатељница једна од три највеће светиње рода Српскога.
Њено празновање врши се 25. јануара по новом, односно 12. јануара по старом календару, при Карејској келији у којој почива.
Чуда
Царица Небеска је благовољела да се празнује и копија ове чудотворне иконе (која се налази у руском скиту Св. Пророка Илије, на Атосу); на наличју су, на сребрној плочи, угравирани описи чуда која су од ње временом происходила. Ова копија је припадала једном подвижнику непознатог имена, који је њоме благословио другог атонског подвижника – Тинисима; који је пак њоме благословио свога
сатрудника у духовном животу, Великомученика Оптинског скита – Игнатија, који је 1848. г. послан у Русију, ради прикупљања добровољних прилога у корист манастира. У Харкову се од копије иконе Млекопитатељнице десило прво чудо: одузимање обе руке столара, који је без дужног трепетног поштовања поправљао њен кивот, а затим његово чудотворно исцјељење после пјевања Молебна пред иконом. Послије тог чуда услиједило је мноштво других: у Јељцу, Задонску, Тули, Москви и другим градовима.
Пред иконом Пресвете Богородице Млекопитатељнице молимо се усљед недостатка матерњег млијека, при порођајним трудовима и за здравље младенца.
Чудотворну икону по црквеном Предању насликао је по благослову саме Царице Небеске, Св. Апостол и Јеванђелист Лука, изобразивши на њој вјеродостојан лик. Јединствена је у православном свијету јер представља Младенца Христа како је држан на рукама Богородице док сиса дојку – на грудима Свете Богомајке. Пресвета Дјева је приказана у ризи топло наранџасто-браон
боје, са извезеним радом, у танком црном боду. На глави Јој стоји позлаћена круна уоквирена златним орелом ; истовјетан видимо и на глави Богомладенца Христа, са изузетним филигранским радом. На раменима и Светој Глави Њеној, јасно су примјетне звјездице, симболи непорочне чистоте Њезине. Руке Њене као и Богомладенца Којег доји, оковане су чистим сребром, без икаквог украшавања.
Интересантно да је сам положај дојке, по жељи иконописца, изображен у висини и положају који не одговара уобичајеном приказу Мајке која доји дијете. Тиме се избјегао тјелесни приказ и сам чин храњења је постављен на један виши ниво.
Она је Мајка Носиоца свега света. Хранитељка душа изгладњелих. Непресушни извор сваке добродетељи. Она из Које Је Живот произишао – сама точи Живот свему свету. Упркос свудаприсутној традицији Источне Цркве, икону Млекопитатељницу, Св. Сава Српски је из велике љубави према Пресветој Дјеви – поставио на иконостас Испоснице у Кареји и то као престолну икону са десне стране – гдје према канонима православне Цркве, почива Господња икона коју је поставио на лијевој страни од Царских двери).
Иконописана је на основу Јеванђеља да је Пресвета Дјева дојила оваплоћеног Господа Исуса Христа као Сина Свога -што је жена у Јеванђељу исповиједила ријечима упућеним
Христу: ,, Блажена утроба која Те је носила и дојке које си сисао ” (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве – тако и Св. Јефрем Сиријски каже у
пјесмама на Рођењу Христовом:
,,Из утробе Дјевине изашао је Младенац и млијеком се хранио
и растао је поред дјеце – Син Господара свега. Света Дјева –
Мајка давала је Христу млијеко и Он се као човјек хранио
Њезиним млијеком. Када се Господ хранио млијеком
Маријиним, тада је точио живот свему свету ”.
За Св. Јефремом пјевао је о Богородичином дојењу Господа млијеком и Св. Роман Мелод а његове и друге црквене песме и химне о томе, ушле су у Богослужења наше Цркве. Једна од тих црквених пјесама исписана је и на овој чудесној хиландарској икони у Карејској испосници Светог Саве – Млекопитатељници (егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).Он се, у свом словенском преводу, налази на врпцама са лијеве стране на ризи Богомајке; код Грка налази се на крају тзв. великог Канона Богомајци, који је дјело руку цара Теодосија Дуке Ласкара, а гласи:
,, Златоплетени стубе и дванаестозидни Граде, сунцеточни
Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млијеком храниш Господа
Молитва
О Пресвета Госпођо Владичице наша Богородице, Небесна наша Царице, млијеком Христа Бога нашега појивши и нас недостојних и многогрешних Твојом богатом милошћу појиш. Спаси и избави нас грешних слугу Твојих од изненадне клевете од сваке биједе и напасти и изненадне смрти. Помилуј нас у дневни час, ујутру и по вечери и у свако вријеме сачувај нас: стојећи, сједећи, спаси од сваког пут којим ходимо и у ноћни час спаси, покриј и заступи. Заштити нас, Владичице Богородице, од свих наших врагова видљивих и невидљивих и од свакога злога настројења. На сваком мјесту и у свако вријеме буди нам, Мати Преблага, необорима стијена и брзо заступање, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.
Тропар, глас 3
Без сјемена од Божанственога Духа вољом Очевом, зачела
јеси Сина Божијег. Од Оца без матере пре свих вијекова, нас
ради из Тебе од бесплотног Оца родила јеси Младенца и
млијеком појила јеси. Тако и ми не престајемо молити да
избавиш од биједа душе наше.
Величање
Величам Те, Пресвета Дјево, Млекопитатељнице Спаса
нашега, и поштујем образ Твој свети од кога благодат
исцјељења нам брзо изливаш.
Елза Бибић
www.deva-maria.ru/:icona-bogomateri-bogorodica-bozhiei-
materi-mlekopitatelnica
Превод са руског О.Б.