На празник Сабора Светог Претече и Kриститеља Јована Његово преосвештенство Епископ будимљанско-нишићки г. Методије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у храму Светог Јована у мјесту Сутиван код Бијелог Поља.
Послије Литургије, освећени су славски колач и жито, а у парохијском дому приређена је трпеза љубави.
Честитајући славу и велики празник, Епискио Методије је указао да је Свети Јован посљедњи пророк и први апостол, спојница између Старог и Новог завјета, чијом десницом је на ријеци Јордан крштен Онај Кога је вијековима ишчекивао сав људски род.
“За њега је Господ рекао да је ‘највећи од жене рођени икада’. Тајанствени, чудесни Свети Јован. Чудесан по свом тајанственом рођењу од бездетних родитеља, Захарија и Јелисавете, у чијој се престарјелој утроби зачео, пола године прије Пресвете Богородице, која је Спаситеља свијета зачела Духом Светим. Али поред тога што је пола године био старији од Исуса по тјелесном узрасту, говорио је: ‘За мном иде Онај који прије мене бјеше, и који је прије мене постојао‘, наговјештавајући и проричући по благодати и надахнућу Духа Светога, да је то ‘Онај кроз кога је све постало’ и настало у овом свијету; да је то Онај који је Својом ријечју створио све, а онда ушао у ту творевину, да би природу твари узео на себе и да би је тиме у Својој Личности, спојивши је са Божанским, са својом Божанском природом, спасио. Зато је говорио Свети Јован: ‘Он је једини истинити, коме ја нисам достојан ни ремена на обући одријешити‘”, бесједио је Владика Методије, појашњавајући да се у то вријеме посао одвезивања ремена на обући додјељивао најнижим слугама.
И као што је чудесно његово рођење, још чудесније је, како је истакао Владика Методије, његово смирење.
Он је подсјетио да је њему долазила цијела Јудеја, сви Јерусаломљани, указујући му потовање, због његове светости и духовне величине, и да су прихватили његов позив да се покају, и долазили да се се крштавају покајањем на Јордану.
„Он је смиривши се и знајући шта је његов призив и позив, да је дошао да приправи пут Господњи (зато се поред пророка назива и претечом – оним који иде испред Христа-Месије), и најављује Га, да је ‘Он тај који ће доћи и узети гријехе свијета’. Свети Јован је крштавао у Јордану водом, али није крштавао Духом Светим, и зато је најављивао да ће нас ‘Онај који иде за њим крстити Духом Светим’, када се, полагањем руку, крштавамо Духом Светим“, истакао је Епископ будимљанско-нишићки.
Служећи се примјером из Дјела апостолских он је подсјетио на догађај када Апостол Павле пита оне људе да ли су крштени и када они одговарају: «Јесмо, али само Јовановим крштењем», а он каже: «То је крштење за покајање», да се отвори свијест за своју греховност, недостојност, али и припрема за истинско, право и благоатно крштење. И он каже: «Али нисте крштени Духом Светим», и онда су се они крстили ‘у име Исусово’. Са Исусом се онда орођујемо и постајемо Његови сродници.
„Духовним крштењем се гаси наше биолошко и тјелесно насљеђе које имамо, гасе се наши родослови, и почиње небески родослов, да се орођујемо и сједињујемо са Богом живим, Сведржитељем, Створитељем, Светом Тројицом кроз Личност Исуса Хриса. Са Њим се поново духовно рађамо, и то је истинско и право рођење, а послије тог духовног рођења – крштења, иде духовни живот. Господ је ту указивао на то да се духовно родимо и пробудимо, да се крстимо благодаћу, Духом Светим, а онда да ту благодат и тај залог и предукус Царства небеског чувамо, да га развијамо и његујемо, идући за Њим, и испуњавајући Његове заповијести и све оно што нам је Он говорио. Зато је Свети Јован ‘највећи од жене рођени’, цио свој живот страдални, који је провео у пустињи, хранио са се само биљем, дивљим медом и скакавцима, којима се и данас поједини бедуини хране и чекао Онога којега је човјечанство чекало вјековима“, рекао је Владика Методије.
Kао примјер смирења Светог Јована Владика поменуо и Јованове ријечи након што је видио «Јагње Божије», када Му је рекао – «Гдје ја Тебе да крстим, Ти треба мене да крстиш», а Он му каже: »Треба нам све испунити по закону».
„И ту се смирио Свети Јован и крстио Онога који је створио и њега и цјелокупни свијет, и тај Јордан у којем Га је погружавао. А онда се отворило небо, и јавио глас Очев, који је рекао: «Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи». А сишао је и Дух Свети у виду голуба Њему на главу, и ту смо открили тајну односа Свете Тројице, Бога Оца, чији се глас чуо, и Сина, који је узео људску природу на Себе и Оваплотио се од Духа Светога, који од Оца исходи а почива на Сину, како силази на главу Исусову. Цјелокупна наша вјера је откривењска, она није домишљена, измишљена, измаштана, она је Богом откривена вјера и истина, коју никада људски ум не може досегнути, нити те тајне докучити, осим када нам Бог то открије као што је открио сљедбеницима Његовим Сина Христоса, Помазаника хришћанима, свима онима који вјековима за Њим иду и греде“, казао је Владика.
Блгосиљајући вјернике пожелио је да нас као што богојављенска вода омива наше лице и душе, благодат и свјетлост овог празника и молитве Светој Јована ослободе од онога, што је разлог Христовог доласка, а то су три највећа непријатеља људског рода – гријех, смрт и ђаво.
„Сви остали непријатељи нису непријатељи, за људски род је највеће ово зло тројство, и зато је дошао Христос, да нас од тог ропства ослободи. Онај који се од тог ропства ослободи је истински слободни и небески човјек. На то смо призвани молитвама Св. Јована а благодаћу Свете Тројице, Бога љубави, Коме нека је слава у вијекове вјекова, амин“; бесједио је Владика Методије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
