Izaberite stranicu

На дан када наша Света црква прославља празник дјеце – Дјетињце, у трећу недјељу пред Рождество Господа и Спаса нашега Исуса Христа, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је предстојао протојереј Александар Јевтић, уредник часописа Епархије жичке „Жички Благовесник“. Проти Александру су саслуживали протојереји-ставрофори Милун Фемић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, Слободан Јаковљевић, као и ђакон Ведран Грмуша.

Током овог евхаристијског сабрања сабранима се обратио началствујући протојереј Александар Јевтић који је истакао да се за пуноћу духовног живота и припреме за празник Рождества Христовог под постом и молитвом, не подразумијевају искључиво уздржање од мрсне хране и молитвено правило код куће и посјета богослужењима, већ како прота Александар посебно наглашава, нарочито се истиче важност посједовања и узрастање у врлини милосрђа:

„Кад кажемо пост и молитва, обично под постом подразумијевамо уздржавање од мрсне хране, а под молитвом присуство на Литургији, на понеком богослужењу и на неку молитву коју учинимо код куће, али није то све. Сувише би то било мало за духовни живот кад би се само то подразумјевало. Свети оци су објашњавали да пост између осталог подразумјева и врлину милосрђа. У овим данима Божића подсјетићу вас и на причу Достојевског о божићном положајнику (полазнику), гдје оно дијете иде од куће до куће за Божић и гледа кроз прозоре у сред зиме Петрограда и нико га не прима у дом, да им не квари њихову породичну идилу. И то дијете се смрзава на улицама Петрограда. И шта каже Достојевски? На Божић свака кућа је имала положајника (полазника), а имао је и Христос свог положајника (полазника). То дијете је било његов положајник у Царству небеском. Ми би требали да знамо да су празнични дух и радост празника много потпунији уколико у то време учинимо нека добра дјела.“

Прота Александар је потом навео да је неопходан сегмент у припреми за Божић и труд на путу чињења и совршења добрих дијела, будући да радост не зависи од околности у којима људи живе, већ од тога да ли смо се удостојили и припремили за празник.

„Нека Господ Бог дарује да се освешћени овим јеванђелским читањима прича и поука, потрудимо на путу добрих дјела. Не мора то једино бити нека новчана помоћ, то може бити било каква врста помоћи људима којима је потребна. Дакле, све оно што можемо учинити за некога покушајмо да учинимо до Божића, јер ћемо много радосније дочекати тај празник, у коме се Бог рађа, као што знате, не у раскоши неке виле, већ у скромној пећини, у хладној јануарској ноћи, што показује да радост не зависи од околности у којима људи живе, већ од тога да ли смо се удостојили, припремили за празник. Зашто и ми не би смо његовали те врлине из скромности и поштења и свега онога што и наша народна мудрост и Јеванђеље од нас захтјевају? Једино је то пут припреме да се на Божић Бог не роди само на вијестима и у медијима, већ да се роди у душама нашим“,  поручио је на крају протојереј Александар Јевтић.

Бесједа о. Александра Јевтића – видео

Текст, фото & видео: Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This