“У ИМЕНУ БОЖИЈЕМ ЈЕ СУД И ПРАВДА”
Свети Петар Цетињски
„Наша браћа из Братства православне омладине Стазама радости у земљи живих из Никшића, Рајко Кривокапић, Маринко Јовановић и Драгутин Лалатовић, који су заточени у затворима у Подујеву и Косовској Митровици, добро су“, казао је данас парох никшићки протојереј Василије Брборић за Радио Светигору.
Протојереј Василије Брборић преноси и писмо које су написали Маринко и Драгутин из Косовске Митровице. У писму се види непоколебљива вјера и духовна снага, наше браће, јер свједоче вјеру православну и име Србиново.
Писмо преносимо интегрално:
„Оче Василије, браћо и сестре, поздрављамо вас најљепшим поздравом: Христос васкрсе!
Притвор у коме смо налази се у Косовској Митровици, граду Светог Димитрија. Затворени смо на дан Светог краља Стефана Дечанског, такође великомученика Христовог. У свему томе препознајемо благослов Божији и од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу по ријечима апостола: Да живимо у слободи којом нас Христос ослободи.
Дани нам протичу у правој радости и у славу Божију. Књига се, Богу хвала приводи крају, и овдје више пажњу усмјеравамо на писање, цртање, читање и на умножавање других таланата које нам је Бог дао.
Данас кад вам ово пишемо, у дан недјељни, дан Васкрсења Христовог, био је свештеник да нас причести Светим тајнама Тијела и Крви Господње, што је најважније од свега. Овом приликом желимо да вам пожелимо срећан почетак Божићног поста и надамо се да и ви тамо пјевате божићне пјесме и тропаре:
Што Божићу не пјевамо,
ко да му се не надамо,
весело, весело…
Нас двојица смо заједно у соби са браћом Жарком Јовановићем и Кемаљом Мустафом, имамо све што нам треба. Надамо се да је тако и брату Рајку Кривокапићу који се налази око педесет километара од нас у Подујеву.
Надамо се да кандило у Попима код Светог Димитрија гори и молимо Бога да та светиња убрзо заблиста у пуном сјају. Ако се неко жалости због свега подсјећамо га на Ђедове (митрополита Амфилохија) ријечи који је једном казао: Куд ће ти боље него да страдаш на Косову.
Надамо се да ће Господ његовим и молитвама Владике Атанасија примити и ово наше мало страдање у бескрајној пјесми славе Своје Стазама радости у земљи живих.“
Нека би дао Господ молитвама Пресвете Богородице и Светог великомученика Стефана Дечанског и Светог великомученика Косовског Лазара, свих косовско-метохисјких мученика и новомученика, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Светог великомученика Димитрија и свих Светих, нашој заточеној браћи на Косову и Метохији укрепљења, духовне снаге и истрајности у крсту који носе.
Права жртва никад не може да пропадне, кад је истинска и кад је ради љубави према Христу. Ако није истинска онда пропада, то нам и дјела показују кроз читаву историју Цркве.
Тако и ова жртва наше заточене браће свједочи двомиленијумско истинско свједочанство жртве и љубави и правде Божије, јер по ријечима Светог Петра Цетињског у имену Божијем је суд и правда.
Александар Вујовић,
уредник Каритихетског програма Радио Светигоре
и професор Цетињске богословије