Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, у 22. недјељу по Духовима, на празник Светог Стефана Дечанског, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Јована у Ђурашевићима. Саслуживали су јеромонах Павле (Пајић), јерођакон Сионије (Зорић) и јереј Марко Обрадовић, у молитвеном присуству вјерног народа.
Прије почетка Свете литургије, Митрополит Јоаникије је рукопроизвео у чин чтеца г. Бранка Клакора, док је на малом входу у чин протојереја рукопроизвео јереја Марка Обрадовића, који је прије 13 година постао свештеник Цркве Божије. Отац Марко је служио у Јужној Америци и Божијим промислом дошао да буде парох у Кртолама, гдје су људи од давнина чували свету вјеру православну, љубили своје светиње и чували свој идентит:
„Гдје год си био, драги оче Марко, оставио си лијепу успомену и овдје те народ заволио, а колико ми се чини да си и ти ово мјесто и ове људе, ову твоју паству, заволио. Ово мјесто је лијепо и мирно, и поред тога што је данас свијет сав узбуркан, овдје човјек има духовнога мира, а најважније је што си у добрим и лијепим односима са народом који ти је Бог повјерио, и ту је и Божији благослов. Нека Господ укријепи твоје силе да служиш Богу и Цркви Божијој за спасење рода људског, за спасење твоје пастве, али и за своје спасење. Амин, Боже дај! Нека ти буде срећно и благословено, на многа и блага љета“, казао је Владика, честитајући унапређење о. Марку.
Потом се сабранима ријечима благодарности обратио отац Марко:
„Хвала Високопреосвећени, прво захваљујем Господу Богу, што ме је кроз сва искушења ове свештеничке службе до данас сачувао, и вашим молитвама. Није мала ствар примити протојерејски чин, посебно није мала ствар примити га из руку Митрополита црногорско-приморског. Митрополита знам још из школских дана, имао сам ту част да ми буде ректор и професор, а сада надлежни епископ од кога добијам протојерејски чин. Захваљујем се Богу, Митрополиту, мојој супрузи, парохијанима. Саживео сам се са овим народом, било је лако јер су ме ови људи прихватили и завољели. Захваљујем се још једном Високопреосвећени, ово схватам као обавезу и подстицај за даље служење Господу Исусу Христу и повјереном ми народу.“
По прочитаном јеванђелском зачалу, сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је казао да ријеч Божија просветљује наше мисли и цијело наше биће духовно јер преко ријечи Божије дјелује благодат Светога Духа. То је, како је нагласио, жива ријеч која, када је примамо, даје снагу нашој души, укрепљује нас и просвећује наше духовне очи да видимо смисао живота. А данашња јеванђелска прича о богаташу и Лазару има изузетно значајну поуку. У њој Господ укратко говори о томе како богаташ живи у слави, радости, задовољствима овога свијета, док је убоги Лазар болестан и тужан, јадан, сиромашан, и све оно што представља бједу у овоме животу, а онда говори о томе каква је њихова вјечна судбина и шта су зарадили у овоме животу и шта наслеђују за будући живот.
„Прије свега имамо поуку сви, да је овај живот јако пролазан, да се не треба за њега везивати у потпуности, да ако човјек мисли да је све у овоме привременом земаљском животу и да послије нема ништа, у великој је заблуди и да се треба трудити и у овоме животу да све буде како треба, али да се трудимо и да задобијемо богатство за будући живот“, поучио је присутне Архиепископ цетињски.
Тумачећи Спаситељеву причу о богаташу и Лазару, Митрополит је подсјетио да се овај богаташ обукао у сву славу овога свијета, здравље и богатство, раскош и уживање у овоме животу, и да чак није био развратан. Али оно што је он пропустио, што га је много коштало за сву вјечност је то што није имао милости. По његовим ријечима чак није страшно то што је богаташ провео живот у задовољствима, иако нас Господ позива да будемо уздржани, јер ако се уздржавамо, ако постимо и Богу се молимо, онда се душа богати, мисли просвећују, осјећања оплемењују, воља јача, али он је био безосјећајан:
„Без осјећања за бол, патњу и тугу и понижење онога који му је био сваки дан пред вратима. Није се сажалио на њега макар да га утјеши лијепом ријечју и разумијевањем, и да му понешто да од свога богатства. Не би се тиме његово богатство умањило, напротив умножило би се, јер када човјек дијели од онога што има, Божији закон је такав да се и умножава и добро, и материјално добро у његовоме животу, а посебно духовно добро. Међутим, он је то пропустио да учини, просто није имао никаквог саосјећања за тога паћеника који је пред његовим вратима. Није био свјестан да је због тога много грешан“, бесједио је Владика, појаснивши да је Лазар добио изузетну награду пред Богом, а богаташ казну и запао у муке од којих се више не може ослободити, прије свега због тога што није имао саосјећања.
У наставку је објаснио да Лазар није био награђен само због својих патњи, већ понајвише због тога што није осуђивао никога, па ни богаташа који је био у прилици да му помогне, јер је био незлобиве душе. Носио је муке и патње које су га снашле смирено са стрпљењем, са надом у Бога, знајући да је све на овоме свијету привремено, па чак и патње и муке.
„Дакле, није богаташ пропао због богатства у коме је живио, него због нељудскости и немања саосјећања и милости, због тога што у његовоме срцу није било љубави за ближње, нарочито за оне који страдају и пате, а којима је он могао помоћи много од свога богатства. А Лазар је добио награду, о чему говори ово Јеванђеље, прије свега због тога што није имао мржње у срцу и што није осуђивао, а онда су и патње које је поднио њему донијеле вјечиту утјеху, Бог га је наградио и те патње су на неки начин биле богоугодне.“
Владика је посебно нагласио да у Јеванђељу увијек имамо поуку за наше спасење и ако се њиме руководимо погрешити нећемо:
„Идући правим Божјим путем и слушајући глас Божији, творећи Божије заповијести, ми ћемо заправо увијек духовно напредовати. Нарочито ако редовно долазимо на света богослужења, са отвореним срцем да примимо Божију благодат и Божју милост и Божије просветљење кроз ријеч Божију, коју читамо и тумачимо, коју пјевамо, али и причешћујући се Светим тајнама Христовим, хранећи се Небеским хљебом. Јер је Господ Исус Христос дошао у овај свијет да улије свој божански живот у наша срца и да нам дарује самога себе као Хљеб живота, да живимо заиста новим животом, да се испуњавамо љубављу, да имамо такву љубав која има самилост и која је спремна да се жртвује за ближњега.“
Нагласивши да је права истинска љубав само она која је спремна да се жртвује, Владика је казао да ако нијесмо спремни да понесемо ни најмању жртву за ближње, онда ту нема праве истинске љубави. Међутим, Јеванђеље нас оспособљава и ако га творимо у нашим животима Бог ће нам дати силе да имамо праву истинску љубав и да имамо самилости и доброте:
„И да се та доброта умножава у нашем животу сваки дан, јер сваки дан можемо учинити нешто добро, можемо се помолити Богу, можемо помоћи једни другима, можемо рећи лијепу ријеч… Ако тако будемо навикли да живимо, онда ћемо бити способни и за велика дјела. Бог ће нам дати ту благодат и милост, ако у Њега вјерујемо и ако идемо Његовим стопама и путем, да чинимо не само мала дјела на славу Божију, мада су и она велика само ако су са вјером и љубављу учињена, већ и много више него што можемо и замислити“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић