Централна изложба о животу и дјелу великог јерарха Српске православне цркве – Епископу Вићентију, аутора Роксанде Алексић, отворена је 6. новембра у Галерији науке и технике САНУ, преноси Радио Слово љубве. Пoводом двије стотине година од рођења Епископа Вићентија (Красојевића) изложбу су организовали: Галерија науке и технике САНУ, Задужбина Владике Вићентија, Народни музеј Шумадије и Музеј рудничко-таковског краја. Такође, током свечаности премијерно је представљен документарни филм „Завештање Владике Вићентија“, аутора Саре Милановић и Јевђе А. Јевђевића, чија ће свечана премијера бити уприличена крајем године.
У програму свечаног отварања присутнима су се обратили: Његово преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ и Јевђа А. Јевђевић, управитељ Задужбине Владике Вићентија.
Владика Тихон, подсјећајући на ријечи преподобног оца из 8. вијека који каже да ко једном учини милостињу, није милостив, јер милостињу треба чинити редовно, те да су у 19 . вијеку васкрсле српска држава и њене институције, нагласио је да се тада међу многим добротворима истакао Владика Вићентије који је добро чинио увијек и иза кога је остала и задужбина о чињењу добрих дијела.
Као управитељ задужбине и сродник блаженопочившег Владике Вићентија, господин Јевђевић је изразио задовољство што се у нашем народу чува успомена на Владику.
Музички украс свечаности било је појање Ане Ивановић, која је извела песму о Епископу Вићентију.
Блаженопочивши Владика изданак је старог српског монаштва, епископ, мецена и задужбинар. Био је и члан Српског ученог друштва (академик).
Изложба посвећена епископу Вићентију Красојевићу представља најважније моменте из живота и рада овог духовника и задужбинара, уз приказ историјског, политичког, друштвеног и културног оквира времена у коме је живјео. Поставка обухвата фотографије, писма и личне предмете епископа Вићентија Красојевића. Посјетиоци имају прилику да се упознају са његовим животом и радом у манастиру Враћевшници, где је основао галерију слика и уредио библиотеку која је управо његовом заслугом постала једна од најцјењенијих у Србији. Занимљив податак је да су импозантан дио галерије чинила дјела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Такође је приказан његов добротворни и задужбинарски рад, напредовање у црквеној хијерархији, као и његове везе са династијом Обреновић, нарочито кнежевима Михаилом и Милошем Обреновићем.
Изложба је отворена до 27. новембра.
Приредила: Лана Остојић
Фото. ТВ ХРАМ
