Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорена у Цетињском манастиру у навечерје празника Св. Петра Цетињског, 30. октобра 2013. године
Овдје, у овом древном, светом храму, посвећеном Пресветој Богородици, бесцјен је благо којим нас је Бог обдарио. На првом мјесту – рука Светога Јована Крститеља и Претече, она рука која је крстила Господа у Јордану. Има ли већега дара, има ли већега чуда, има ли већег благослова Божијег од тога дара да овдје, међу нас грешне, дође рука онога који је био Претеча Христов, који је припремао пут Господњи и који је припремао стазе Његове и који је проповиједао свето покајање и својим савременицима, али и свима земаљским покољењима, па и нама и свима нашим савременицима?
Велики Божији дар, а заједно са тиме и други дар, ништа мање значајан, ако не и још значајнији – дио Часнога крста на коме је Господ разапет, на коме је Господ принио себе за живот свијета! Велико и страшно знамење да дио тога Часнога крста, у коме је сила и спасење, да он, ходећи од времена цара Константина и царице Јелене, доспије овдје. Ове године обиљежавамо 1700-годишњицу знаменитог Миланског едикта о слободи вјере, од њиховог времена када је Часни крст пронађен на сметлишту у оскрнављеном граду Јерусалиму. Јер свети град Јерусалим је 70. године послије Христа био разорен до темеља – на њему се испунило оно пророштво Христово, када га је видио заједно са Својим ученицима и када је рекао да ,,ни камен на камену од њега остати неће”.
Разорен је град, оскрнављено је мјесто гдје је Господ разапет, гдје је пала света крв из Његових ребара. Али та тајна и та светиња није могла да буде сакривена и Бог је, ето, открио ту светињу и око те светиње је подигнут знаменити храм Христовог Васкрсења у вријеме цара Константина и Јелене, који је кроз вјекове сабирао, а и дан-данас сабира, милионе и милионе христочежњивих душа. Није ли то велики дар Божији, велика светиња? И откуд то да нама дође та светиња овдје? И то је неко Божије знамење да дође овдје, у овај краљевски град, у овај свети храм посвећен Пресветој Богородици, покровитељки свега свијета, посебно ове свете обитељи и овога краљевскога града Цетиња.
И нијесу само то дарови којих смо се ми недостојни удостојили, него и свете мошти Светога оца нашега Петра Цетињскога Чудотворца, који се упокојио 1830. године. Ево, није прошло ни двјеста година од његовога упокојења. Велики чудотворац, велики сасуд Божије благодати и Божије силе, велики миротворац, равноапостолни учитељ Цркве. И није случајно да се он упокојио на празник апостола Христовог, јеванђелиста Луке. Тако да нам је и он дар и спој са првим апостолима Христовим, овај апостол Христов наших времена, овај равноапостолни Петар Цетињски. Ми смо прије неку годину пресвукли његове мошти, које нијесу пресвлачене дуго времена, негдје од 1894. године. И Господ нас је удостојио великог и страшног виђења, да су његове мошти заиста цјелокупне. Од његовог врата, па све до прстију ногу његових је потпуно сачувана кожа, руке његове, ноге његове и сва кожа Светога Петра Цетињскога. Ево, открили смо његову руку коју цјеливамо и која је живо свједочанство да је жив Господ Бог, и да они који су Божији не пропадају и да се не распадају – да је заиста Господ Васкрситељ! Јер управо зато што је Господ оставио квасац Свога васкрсења и уградио га у људско тијело, зато људско тијело, које је освештано силом Христовог Васкрсења, освештано Тијелом и Крвљу Христовом – а освештава се сваки онај који прима Свето причешће и који живи по врлинама Божијим, које нам је Господ заповједио – остаје нетрулежно. Такав је био Свети Петар I Цетињски. Велики Божији дар овоме граду, овој земљи, читавом свијету. Није он само наш, него је свехришћански и свеправославни. Он је просветитељ, заједно са апостолом Луком, свих земаљских народа, живи свједок живога Бога.
Заједно са њим, ево, од ове године ми прослављамо и његовог синовца, Светога Петра II Ловћенског Тајновидца, онога кога је сами Свети Петар I одабрао као дијете од десет година и довео га у ову светињу. И овдје је он, поред свога светога стрица, духовно стасао и преобразио се у једног од чудесних боговидаца и тајновидаца, како га и називамо Ловћенским Тајновидцем. Господ га је обдарио изнад милиона, као што је и сам смирено посвједочио, изнад милиона га је обдарио Господ и украсио га љепотом душе и тијела. Живио је у тегобна и распета времена, али Господ га је очистио духовно, открио му зенице његове душе и његових очију, открио му је тајне које не може људско око видјети. Не само што је био велики пјесник, велики мудрац и велики државник, него је био, несумњиво, и велики боговидац! Оно што нам је он написао, што нам је оставио, могао је само написати неко ко је видио живога Бога! Видио живога Бога и вјечна свјетлост божанска му је открила тајне свих свијетова, ,,свесветија” како он каже, и учинио га је служитељем на олтару свесветија кроз његово чудесно виђење у оном чудесном дјелу „Луча микрокозма”. И не само то што му је открио тајну вјечнога Слова, вјечне Ријечи Божије, кроз коју је све постало све што је постало, него му је открио и тајну дубине свјетова и Божије творевине. Открио му је и тајне људске судбине. И као што каже у свом завјештању, он је читавог свог живота прослављао, славио име Божије и дивио се божанским чудесима с једне стране, а с друге стране оплакивао је тужну и јадну људску судбу.
Пуноћа његовог виђења и његове тајне, виђења светих божанских тајни, записана је у завршетку његове „Луче микрокозма”, гдје је прославио Христа Господа језиком апостола и јеванђелиста Луке, језиком свога стрица, којега је он прибројао лику светих:
О преблаги, тихи учитељу,
Слатка ли је света бистра вода
С источника твога бесмртнога!
Од Твога су св’јетлога погледа
Уплашене мраке ишчезнуле,
Од твога су хода свештенога
Богохулни срушени олтари;
Воскресењем смрт си поразио,
Небо Твојом хвалом одјекује,
Земља слави свога
Спаситеља!
Нико тако није сажео вјеру хришћанску у тако мало ријечи, сем Свети оци у Символу вјере и Свети Ловћенски тајновидац и боговидац Петар II Петровић Његош. Велики дар, све дар до дара, све чудо до чуда, све божанска љепота до љепоте, која се нама открила, која је нама овдје откривена и дата као ријетко коме на земаљском шару.
И зато шта друго да кажемо него да заблагодаримо Господу што нас је походио. Походио нас је преко Свог Светог апостола и јеванђелиста Луке, преко Светог Јована Крститеља и Претече. И сам нас је походио преко Свога Часнога крста, на коме је принио себе за живот свијета и похађа нас преко Својих изабраника, преко сасуда Своје божанске силе и благодати, Светога Петра I Чудотворца Цетињскога и Светога Петра II Цетињскога пустињака и Ловћенскога Тајновица.
Њиховим молитвама и силом Часнога крста, нека би Господ и нас учинио носиоцима Његове славе и свједоцима Њега васкрслога и Оца Његовога и Духа Светога, Пресве те Тројице, у вјекове вјекова. Амин.
