Православни верници у Солуну су 21. октобра у радости дочекали веома поштовану икону Богородице која је стигла са острва Евија.
Икона Панагиа Фанеромени (Богородица Фанеромени), са истоименог поклоничког места, стигла је у оквиру прославе покровитеља Солуна Светог великомученика Димитрија мироточивог, чији празник пада 26. октобра.
Икону је донео Митрополит халкидски Хризостом, а дочекао Митрополит солунски Филотеј са свештенством, верним народом и званичницима града, преноси новинска агенција „Православље“.
Потом је у литији пренета до Цркве Светог Димитрија, уз пратњу Филхармоније из Солуна и грчке полиције, војних контингената, делегације добровољаца Црвеног крста и представника разних културних удружења.
У храму је служена служба а, а потом вечерње и молебни канон Богородици Фанеромени.
Архијерејско бденије, са јутрењем и Литургијом, служили су Митрополит Хризостом халкидски и Митрополит Филотеј солунски.
Манифестације у част Светог Димитрија трајаће до 3. новембра.
Митрополија халкидска прича причу о чудесном јављању Богородице које је довело до оснивања манастира Панагија Фанеромени на Евији:
Три деценије након насилног одвајања народа Артаки од њихове малоазијске домовине, у подне 29. априла 1951. године, на Васкршњу недељу, догодио се чудесан догађај у њиховој новој насеобини Неа Артаки, на Евији, који је обележио њихов црквени живот. Осам девојчица, узраста 10-12 година, било је на приморју и, у атмосфери Васкрсења тог дана, играле су и певале. Изненада, на малој удаљености од места где су се налазиле, приметиле су једну у црно одевену, изузетно лепу жену, како клечи у положају молитве. На рукама је имала златне манжетне, а на глави црни вео и ореол.
Девојчице, суочене са овим призором, мало узнемирене, напустиле су место да обавесте своје родитеље. Међутим, када су стигли на лице места, жена у црном је нестала. Али не и трагови њеног присуства. Отисци њених колена још су били на земљи.
Девојчице су догађај испричале сеоском свештенику о. Спиридону Атанасију, а он тадашњем Митрополиту халкидском Григорију (Плиатосу) (1922–1968), који је позвао девојке које су му потврдиле чудо, чак му рекавши да им се жена појавила у сну, рекавши им да је она Богородица и да на месту њеног јављања подигну цркву.
После ових догађаја, Митрополит је дао канонски благослов за подизање цркве у част Богородице, која је касније постала свето место ходочашћа.
Камен темељац свете цркве положио је Митрополит Григорије 12. августа 1951. године. Од тада су почела ходочашћа Богородици, која трају и данас, као драгоцено наслеђе.
Саграђена је дивна црква, да се слави име Божије и велича име Његове свете Мајке. Освештао га је 1969. године Митрополит Халкис Николаос (Селентис) (1968–1974).
Извор: https://orthochristian.com/164030.html
Превела Љиљана Поповић
