У катедралном Храму Свете великомученице Недеље у Софији, престоници Бугарске, 30. октобра 2026. године, служена је торжествена Света архијерејска литургија поводом празника Светог благоверног краља Милутина, највећег обновитеља манастира Хиландара након оснивача, Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Саве, чије нетрулежне мошти почивају у овом храму.
Богослужењем је началствовао Његова светост Патријарх бугарски г. Данило, уз саслужење Високопреосвећене господе Митрополита: западно-средњоевропског Антонија и тимочког Илариона, изасланика Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, Преосвећене господе викарних Епископа: браницког Јована и велбуждског Исака, Високопреподобног архимандрита Методија, игумана светогорског манастира Хиландара, јеромонаха Атанасија из светогорског манастира Зографа, свештеномонаштва, свештенства и монаштва из неколицине помесних Цркава, а у присуству бројних поклоника из више земаља света.
У пратњи хиландарског игумана били су јерођакон Харитон и монах Давид.
У наставку евхаристијског сабрања мошти Светог краља Милутина изнесене су из кивота и унесене у олтарски простор, где су положене на Часну трпезу и традиционално пресвучене у нове раскошне одежде.
У свом пастирском обраћању саслужитељима и верном народу, Његова светост, између осталог, истакао је и следеће: „Кроз подизање и обнову многих цркава, по једне за сваку годину своје владавине, односно укупно око 40 храмова, странопријемнице у Јерусалиму, болнице у Цариграду и чињенице да је био други ктитор Саборног храма манастира Хиландара, видимо да је он био свестан службе коју му је Господ поверио, не само да буде световни владар, освајач и уживалац предности и благодати царског достојанства, самодржац царства, већ је био свестан одговорности која му је поверена, пре свега да буде слуга Бога Свевишњега, Цара над царевима. Најважније у нашем животу јесте да задобијемо Царство Христово; јер Свети краљ Милутин, иако земаљски владар, није полагао све своје наде у земаљско, нити је своје бриге усмеравао искључиво на земаљско царство, већ је, пре свега, настојао да се Царство Божје утврђује у његовом сопственом срцу”.
Патријарх Данило посебно је захвалио Високопреосвећеном Митрополиту Илариону, представнику Српске православне цркве, који је пренео братске поздраве Патријарха српског г. Порфирија, као и Високопреподобном архимандриту Методију, игуману Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори, који је, одазивајући се на очински позив Његове светости, са монасима допутовао у Бугарску овим поводом. Предстојатељ Бугарске православне цркве даривао их је овом приликом богослужбеним одеждама, иконама са ликом Свете Софије – Премудрости Божје и честицама ризе Светог краља Милутина. Патријарх Данило уручио је Митрополиту Илариону и поклон намењен Патријарху Порфирију, икону са ликом Светог Јована Рилског.
Хиландарски игуман узвратио је речима захвалности на благослову да подели радост празника великог ктитора и добротвора Свештене хиландарске обитељи и даривао Патријарха Данила иконом Пресвете Богородице Тројеручице.
Митрополит тимочки такође је захвалио на позиву да посети престони град Софију и учествује у празничном богослужењу, а затим је Његовој Светости уручио дар предстојатеља Српске православне цркве, икону са ликом Господа Исуса Христа.
Према устаљеном поретку, на крају сабрања уследила је празнична литија око храма са моштима Светог краља Милутина, након које су мошти поново унесене у храм и положене у кивот, где су узнете коленопреклоне молитве за напредак христољубивог народа, снажно заступништво Светитеља из светородне лозе Немањића и јединство међу православним хришћанима.
Извор: манастир Хиландар
Фото: Бугарска православна црква
