На осмом Фестивалу „Ћирилицом“ синоћ је на Тргу између цркава у будванском Старом граду уприличена церемонија додјеле Повеље „Свети Стефан Штиљановић“ академику Злати Бојовић.
Одлуку да награда Фестивала „Ћирлицом“ буде додијељена професорки Бојовић једногласно је донио жири у саставу: предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе, Радомир Уљаревић, директорица Народне библиотеке Будве, Мила Баљевић и књижевник и књижевни критичар Желидраг Никчевић.
У свом образложењу предсједник жирија Радомир Уљаревић истакао је сљедеће:
„Жири је једногласно усвојио предлог да се ове године награда додијели академику, госпођи Злати Бојовић за вишедеценијски предани рад на истраживању дубровачке књижевности, и употребе ћирилице у Дубровнику и Далмацији током средњег вијека и за велики труд да се сачува ћирилично писмо као наше културно-историјско и идентитетско обиљежје. А Фестивал „Ћирилицом“ је наш скромни допринос очувању ћириличног писма. Било би довољно навести само библиографију госпође Злате Бојовић, па да имамо образложење зашто баш њој додјељујемо Награду „Свети Стефан Штиљановић“. Из те опсежне биографије ми ћемо указати само на дио који представља круну рада непоткупљивог научника, једног од најважнијих у српском народу не само у нашем времену. Злата Бојовић златним словима исписује историју дубровачке књижевности која настаје током средњег вијека и која се на најбољи начин и у највећој мјери остварује у ренесанси и бароку, а нестаје крајем епохе просветитељства нестанком вишевјековне Дубровачке републике. Живот дубровачке поезије започиње ћириличним стиховима почетком 15, а дубровачка књижевност престаје да постоји почетком 19. вијека. Како је дубровачка књижевност била епохална, тако је госпођа Бојовић, тако деликатно, са изузетном пажњом, са суптилношћу својственом само одабраним посвећеницима, учинила епохални напор да нам ту књижевност приближи и да тиме нас учини учесницима и свједоцима сопствене културне историје“, казао је, поред осталог, Уљаревић.
Академик Злата Бојовић захвалила је организаторима Фестивала „Ћирилицом“ на Награди.
„Част ми је што сам уврштена међу оне који већ осму годину, с поносом могу да искажу радост као носиоци Повеље знаменитог имена Светог Стефана Штиљановића, који је повезао Србе, од Паштровића до Славоније и Срема, у можда најопаснијем времену да се Срби не погубе, у вјери, у нацији, у идентитету послије посљедњег деспота Бранковића. Од тада, наш народ је стално на опрезу, у стрепњи не само од освајања, освајачи дођу и прођу, него у стрепњи за сопствену нацију, у значењу Црњансковог национа, за вјеру, за опстанак, за традицију која му је често једини чврсти стуб. Када су заснивачи Фестивала „Ћирилицом“ оснивали програм сигурна сам да су њихови идејни и стварни покретачи били подстакнути овим давним стрепњама које никада нису престајале, само су се у неким временима повлачиле у позадину. Сигурна сам да су они били подстакнути исконском снажном жељом да се очувамо, да отворимо пут својим врлинама, да опстанемо, да не заборавимо да смо власници најсавременијег и најједноставнијег писма у свијету. Да знањем, истраживањем и стварањем премостимо празнине и тамна времена историје, да непрестано ту истину о нама до које дођемо говоримо и предајемо је очишћену и несумњиву будућности“, истакла је Бојовић.
У наставку вечери уприличен је програм о Visarionu Љубиши, а о монографији „Митрополит Visarion Љубиша“ говорили су митрополит црногорско-приморски Јоаникије и аутор монографије, монах др Павле Кондић.
У музичком дијелу програма наступили су Душица Кордић и Никола Вучковић.
Биографија Злате Бојовић
Злата Бојовић је рођена 24. децембра 1939. године у Београду. Студије на групи за јужнословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду завршила је 1963. године. Магистарске студије на истом факултету завршила је одбранивши тезу „Барокни песник Никола Бунић“ 1965. године. Докторску тезу „Барокни песник Петар Канавеловић“ одбранила је 1976. године.
Прошла је сва научна звања од асистента до редовног професора на Филолошком факултету у Београду. Од 1987. до 1989. године била је продекан Филолошког факултета, а у периоду од 1991. до 1995. године управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
За дописног члана САНУ изабрана је 2015. године, а за редовног члана 2018. године. Исте године изабрана је за секретара Одељења језика и књижевности САНУ. Главни је уредник „Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор“ и „Братство“ и предсједник уређивачког одбора „Српске ретроспективне библиографије“. Руководила је пројектом „Дубровачка књижевност у српској књижевној историографији – речник проучавалаца“.
Поред дугогодишњег педагошког рада на Филолошком факултету у Београду, Злата Бојовић оставила је дубок траг у научним токовима. Као примарна област истраживања издваја се дубровачка књижевност и употреба ћирилице у Дубровнику и Далмацији током средњег вијека.
Међу великим бројем научних радова професорке Бојовић посебно се издваја синтеза „Историја дубровачке књижевности“ која представља најсвеобухватнији преглед књижевног стваралаштва Дубровачке републике на српском језику и ћириличком писму до данас. Ово капитално дјело, као и цјелокупна библиографија и досадашњи научни рад професорке Бојовић дали су немјерљив допринос доказивању историјског континуитета и распрострањености употребе ћириличког писма и српског језика на просторима некадашње Дубровачке републике и Далмације.
