У Цркви Светог Ђорђа у Горњим Мартинићима, на празник Свете великомученице Ефимије и блажене Олге Кијевске, у сриједу 24. јула 2024. љета Господњег, служена је Света литургија, као и помен, поводом 228. годишњице Мартинићке битке. Светом службом началствовао је парох спушко-мартинићки протојереј Станислав Татић уз молитвено присуство сабраног народа, док су за пјевницом одговарали чланови Православног братства Св. Арсеније из Даниловграда.
Домаћини овогодишњег празника била су породица Радовић из Мартинића и племенско удружење „Бијели Павле“ из Даниловграда.
Горњи Мартинићи су 1796. године били поприште Мартинићке битке која је вођена између црногорске војске, предвођеном Св. Петром Цетињским и гувернадуром Јованом Радоњићем, са једне стране, и турске војске са друге стране. Црногорска војска, састављена претежно од Бјелопавлића и Пипера, иако је бројала око 3 000 људи успјела је да одбрани своје положаје у Горњим Мартинићима током напада знатно бројније турске војске, која је бројала око 18 000 војника. Бјелопавлићи и Пипери су противнападом одбили турске јурише из правца Спужа и том приликом су задали бројне губитке Турцима. Св. Петар Цетињски у писму которском провидуру о овој побједи над далеко бројнијом турском војском свиједочи: „То је можемо рећи чудо од самога Господа Бога учињено којему славу и хвалу приносимо“.
Након Мартинићке битке, два српска племена Бјелопавлићи и Пипери, улазе у састав Црне Горе, чиме је њена територија знатно проширена.
Такође, у овој цркви 12 виђених бјелопавлићких вођа 1862. године одлучило је да радије буду спаљени под кровом Цркве Св. Ђорђа него да падну у турске руке. Захвални потомци и житељи Мартинића поводом тог догађаја подигли су и споменик посвећен овим бјелопавлићким вођама, који се налази уз саму цркву.
Манојле Крсмановић,
Александар Вујовић




















