На празник када наша Света црква прославља првоврховне апостоле Петра и Павла – на Петровдан, 12. јула, 2024. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија.
Овим литургијским сабрањем началствовао је протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма, уз саслужење протојерејâ-ставрофорâ: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојерејâ: Миладина Кнежевића, Предрага Шћепановића, Бранка Вујачића, јерејâ: Велимира Бугарина и Константина Дојића као и ђакона Ведрана Грмуше.
Учешћа у овом молитвеном сабрању узела је и мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици који су својим појањем допринијели љепоти и свечаности овог евхаристијског – празничног сабрања.
Светим тајнама Тијела и Крви Христове вјерни народ, посебно дјеца, приступио је у завидном броју.
Вјерном народу обратио се поучним ријечима началствујући протојереј Никола Пејовић:
„Црква прославља два првоврховна апостола Петра и Павла. Два пута који се слива у један пут, два сусрета који се сједињује у једном сусрету са живим Богом. Два система вриједности по којима су живјели, који се опет спаја у један систем слободе и љубави у Христу. Као двије чудесне личности, које нам показују да су то били обични људи као што смо и ми, да су то били људи који су пролазили кроз разне борбе, искушења, слабости, падове, али и људи који су достигли не само земаљске него и небеске висине.“
У наставку прота Никола се посебно осврнуо на зачетке свједочанства и учешћа у светој тајни апостолства у односу са Христом Светих апостола Петра и Павла:
„Апостол Петар још на почетку Христове проповједи био је сапутник на свим Његовим путевима и свједок свих Његових дивних догађаја и чудеса које је творио. И апостол Павле који се појавио након свега онога што се са Христом догодило и Његовог распећа, и Његовог Васкрсења, и Његовог Вазнесења, и Свете педесетнице, али опет један од најдивних свједока Христа Распетога и Васкрслога.“
Он је нагласио да је вјера апостола у савршеног Бога, Сина Божијега и вјера у савршеног човјека васкрслога темељ наше вјере:
„Само је Он, та богочовјечанска личност могла да буде мост који ће спојити Небо и Земљу. Могла да буде та спона која ће помирити Бога и човјека и зато је темељ наше вјере управо у Њему.“
У другом дијелу празничног слова прота Никола је рекао да се Христос поистовјећује са сваким од нас појединачно без разлике и остатка:
„И када се крштавамо у име Оца, Сина и Светога Духа, ми се у Христа облачимо и постајемо чланови једнога тијела Христовога, коме је Он глава. Христос је дошао ради свакога од нас појединачно и ради свих нас заједно.“
Прота Никола је посебно акцентовао да је Христос заједно са нама и учествује у свакој нашој патњи, болу, страдању, да би и ми заједно са Њим учествовали у радости, вјечном животу и свехвалном Васкрсењу.
„Ето нам одговора, зашто ја морам да трпим? Зашто морам да страдам? Зашто морам да болујем, да тугујем, да патим? Зашто морам да пролазим кроз разне неизвјесности и кроз разне ствари гдје ми логика каже: Чекај човјече стани, немој да трпиш, пусти! Немој да волиш ако те не воли. Ради, чини шта хоћеш, имаш овај живот, можеш да радиш шта год хоћеш. Видиш да боље пролазе они који не трпе, они који свашта раде, него они који су добри и честити, јер по њиховим леђима све иде. Свако на њих товаари. Е, видите да је то логика овога свијета који не схвата да се Христос поистовјећује са сваким од нас, па кад трпимо, онда трпи Христос на нама. Кад страдамо, онда страда Христос на нама. Када патимо, када трпимо, када волимо, када се трудимо, када се подвизавамо, када плачемо, Христос је ту заједно са нама учествује у свему томе зато да би смо заједно са Њим и ми учествовали у радости, побједи и васкрсењу из мртвих.
Како су дивне и величанствене личности Петар и Павле. Имамо благослов од прије неколико година да овдје у Саборном храму имамо и честицу Светога апостола Петра да нас њом и кроз њу Господ благослови, молитвама и заступништвом Светих апостола Петра и Павла и да нас уведе у своје апостолство, у своје изабрано стадо и учини нас учесницима те Свете Божије тајне побожности, да се Бог јавио у тијелу, да се објавио у Духу, да се показао свима и да се у Светој тајни причешћа, оприсутњујући Себе и оприсутњујући Прествету Тројицу сједињујемо најприсније са Њим, живим Богом“, закључио је на крају протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић