Архимандрит Пајсије (Ђерковић), игуман Цетињског манастира и изабрани викарни епископ диоклијски, у недјељу, 7. јула 2024. године, на празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, послије Свете литургије, одржао је предавање и водио духовни разговор са вјерним народом у Цркви Светог Саве у Лондону.
Говорећи о чудесном рођењу Светога Јована Крститеља, чији је позив био да најави долазак Христов, долазак Сина Божијега, архимандрит Пајсије је казао да оно што су људи чули ново од њега јесу ријечи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско, а сагласно тим ријечима су могли да виде и његов испоснички живот.
„И у томе јесте тајна те нове епохе, то је оно што чини Нови завјет заиста новим, и ми не говоримо то само формално. Многи, па чак и поједини црквени људи, често говоре да је то једна револуција. Ја не бих користио ту ријеч револуција, јер она донекле може да се употријеби, али оно што се десило рођењем Христовим јесте нешто што небројено много пута више премашује то. И због тога смисао и основа цијеле те нове епохе која настаје, јесте у тим ријечима Покајте се, јер се приближило Царство Божије. Дакле, основа тог новог живота јесте наше покајање и то је главна разлика која раздваја Стари и Нови завјет. У Старом завјету приносе се жртве за очишћење, жртве за гријех, жртве благодарења и тако даље и не умањује се ничим значај Старога завјета, јер је он, како кажу Свети оци, васпитач у Христу, али пуноћа се дешава у Новом завјету. У Новом завјету та жртва, која се захтјева од нас да је принесемо, јесте да принесемо сами себи. Више не приносимо животиње, или ма која друга жртава била, него смо позвани да принесемо самога себе, и то покајане и чисте како би били достојна жртва Богу. И у томе, и са правом, Свети оци називају Стари завјет васпитачем у Христу“, бесједио је игуман цетињски.
По његовим ријечима све те жртве које су принешене и обреди који су се дешавали, били су само припрема за оно што ће доћи. То своје гледиште је упоредио са методом који се користи у основним школама, гдје се дјеца прво уче да пишу праве и косе линије које не значе ништа, али ако се не науче, онда се касније не може научити ни писање:
„Ја бих ту припрему за оно што стварно има значај, назвао Старим завјетом. Дакле, нешто без чега се није могло доћи до Новога завјета, али које само по себи није могло да спаси човјека. Једино доласком Христовим, рај опет бива отворен и вјечни живот могућ за човјека.“
Даље је изабрани викарни епископ диоклијски нагласио да је покајање важно у нашем животу јер ми сваки дан идемо ка Царству Божијем те да су ријечи Светога Јована Крститеља: Покајте се, јер се приближило Царство небеско, биле савремене и у његово вријеме – два миленијума назад – као и данас, и биће савремене докле је овога свијета.
„Јер ми увијек идемо и крећемо се ка Царству Божијем, а самим тим, кретајуће ка Царству Божијем, морамо да имамо на уму то покајање“, казао је, између осталог, изабрани викарни Епископ диоклијски архимандрит Пајсије (Ђерковић) током предавања у Цркви Светог Саве у Лондону, које је одржано у организацији Духовне заједнице „Св. Алимпије Столпник“.
Предавање архимадрита Пајсија у Лондону
Весна Девић