Select Page

Разговор са Митрополитом Теодосијем (Снигирјовим) о одбрани Цркве од Апостола Павла до данас.

— Ваше високопреосвештенство, портал Православнаjа жизањ редовно прати Ваше активности на заштити права верника Украјинске православне цркве у међународној заједници. Желео бих да о овој теми разговарамо детаљније.

 — Предложио бих да се прво осврнемо на неке духовне аспекте „заштите права“ верника. Пре свега, моја је пастирска одговорност и пастирска дужност да заштитим своје свештенство и парохијане, не само молитвом и речима утехе, већ и оним средствима која постоје у савременом свету. Уосталом, и пастир у пољу штити своје стадо лепом речју, молитвом и чобанским лулом, и обрачуном са разбојницима када се појаве…

Можда неко има питања: колико је ово ефикасно? И да ли би се православни хришћани уопште требало да баве људским правима? И зар то није у супротности са тврдњом да је „све воља Божија“? Можда би, суочени са прогоном и масовним отмицама наших цркава, требало да се смиримо и издржимо без предузимања било какве акције?

Постоји такав начин. Међутим, такав избор, по мом мишљењу, може се направити само у односу на себе лично, када сте већ ослобођени одговорности за живот и спасење других, када вас не само прогањају, већ постављају на пут који води на Голготи. Ово је пут Крста, чије околности сужавају личне напоре у заштити себе и других. А многи верници, свештеници и митрополити, коjи су већ притворени или су у затвору, заправо већ носе овај Крст, подносећи тешке прилике и услове у којима се налазе, уз молитву и благодарење Богу.

А шта да радимо ми који имамо прилику да својим талентом, занимањем, средствима, личним залагањем помогнемо ближњима? По мом мишљењу, дужни смо да користимо алате који постоје у савременом свету. Многа средства доступна за заштиту Цркве, као што је правни закон, написали су људи с циљем да вежу зло, умање насиље, ограниче самовољу.

— Може се поставити питање: да ли су свети исповедници ишли путем правне борбе за себе и за своју паству, и тиме се одупирали прогонитељим и бранили се на судовима?

 — Наравно. Тако је чинио Свети апостол Павле, а тако су се понашали и многи други светитељи у тешким временима гоњења, до времена Светих Јова и Амфилохија Почајевских, Светог Луке Кримског.

Погледајмо примере светаца који су се нашли у сличним и често тежим условима живота. Ипак, користили су секуларне методе да би заштитили интересе Цркве. Преподобни Јов, игуман  почаjевски (Јов Железо), као што знате, провео је 11 година тужећи се лично или уз ангажовање адвоката за права Почајевске лавре пред судовима Пољско-литванске заједнице и другим правосудним органима. Историјски материјали указују на то да је чак и он, Јов Железо, после ове правне акције код је требало да се опорави, отишао у испосништво, а надлежност вођења судских спорова пренео је на адвокате. Познати су и случајеви Светог Николе Чудотворца, који је законским методама тражио да смањи порез за свој град, делујући у интересу своје епархије, свештенства и парохијана као њихов представник.

Као илустрацију ове теме можемо навести неколико цитата са примерима из кандидатске дисертације Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија „Пастирска служба Светог Јова, игумана почајевског“:

„Дуготрајно суђење преподобног Јова са Фирлејем је прилично необична страна његовог пастирског рада, неуобичајена за нас, који смо спремни да замишљамо духоносног старца-игумана на молитви, заузетог поучавањем братије, физичким радом или нечим сличним, али свакако не ходањем по судовима, казуистичким споровима око неког слова закона и, уопште, самим својим присуством он се никако не уклапа у самртничку бездушну атмосферу канцеларијског царства… Почев од 1630. године, упркос веома скученим условима у којима су се тада налазили православни манастири у Пољско-литванској држави, монах Јов води непрекидан низ суђења, и лично се појављује на суду као представник манастира, показује задивљујућу енергију и истрајност, а пошто је већина судских спорова била пребачена у Лублински крунски суд, и овде је преподобни Јов био веома познат… Многи судски спорови, које је преподобни водио, чине саставни део његове пастирске делатности, терета који је преузео на себе из послушности Богу… У овој тешкој и интензивној борби почајевском игуману су помагале особине које је стекао дуготрајним и тешким подвигом: непоколебива вера у помоћ Божју и у коначни тријумф правде, дуготрпљење и пастирска мудрост.”

Али није само спор са Фирлијем захтевао судску заштиту:

„Преподобни Јов је успешно водио друге правне случајеве… углавном на основу тестамента. Неки благочестиви богаташи завештали су манастиру одређене суме новца, али су наследници одбили да их предају. Преподобни монах Јов би их тужио и скоро увек добијао парницу… Треба напоменути да је духоносни почајевски игуман водио све ове правне спорове не ради материјалне добити, већ ради јачања положаја манастира, као и да покаже снагу вере православне. И, заиста, можемо се само чудити како је Почајевски манастир у тако тешким временима успео да сачува и заштити Православље унутар својих зидина, док је низ других манастира на Волињу — Дубенски Спаски и Крестоваздвиженски, Дермански Свете Тројице, Жидихински манастир и други — прешао у униjу.“

— Веома убедљиви историјски примери! Владико, реците нам шта данас ради Међународна алијанса за људска права „Црква против ксенофобије и дискриминације“, на чијим почецима стојите?

 — Алијанса за људска права „Црква против ксенофобије и дискриминације“ предузима акције и већ је донела много стварних плодова и резултата у правној, информативној и правосудној области. Користећи ову прилику, желим да поделим своје позитивне утиске: један од кључних учесника наше Алијансе, Митрополит ловчански Гаврило један је од три кандидата за бугарски патријаршијски трон. Ово је велика част и радост за нас.
Молимо се за владику.

Што се тиче тренутних активности Алијансе, можда најважнија вест за данас јесте одлука о формирању Центра за правну помоћ који би обезбедио међународну заштиту права православних хришћана у појединим помесним Црквама у свету.

Овај Центар ће примати жалбе о кршењу права верских организација УПЦ, организовати правну и међународну заштиту на националном и међународном нивоу, као што је креирање медијских кампања, вођење преговора на дипломатском и међународном нивоу, у установама као што су нпр. УН. Пре свега, то су платформе за људска права у Женеви и политичке платформе у Њујорку, у Европском парламенту у Бриселу и Стразбуру, у структурама Савета Европе.

Наши адвокати имају одговарајуће акредитације, што им даје право да говоре, подносе документа и састају се са овлашћеним службеним лицима. На такав начин верске организације и поједини верници УПЦ могу да пошаље своје жалбе, сугестије и молбе за помоћ на контакт података које ћу дати након интервјуа.

Да подсетим да је наша Алијанса настала на празник Светог Николаја Чудотворца – 19. децембра 2023. године, и у њему су ауторитативни црквени архијереји, као што су Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Јоаникије; Митрополит Востре Тимотеј (Маргаритис) в, егзарх Гроба Господњег на Кипру (Јерусалимска православна црква); Архиепископ Севастије Теодосије (Јерусалимска православна црква); Митрополит берлински и немачки Марк (Арнд), први потпредседник Архијерејског синода Руске заграничне цркве; Митрополит ловчански Гаврило (Динев) (Бугарска православна црква).

(Детаљније информације могу се наћи на сајту, чији линк се налази на крају  овог разговора.)

— Реците нам, Владико, како се у пракси одвија међународни рад на људским правима?

 — Прво, потребно је разјаснити да су платформе УН, као што су Савет УН за људска права, Комитет УН за људска права и специјални известиоци УН, најмање ангажоване у систему УН. Они имају највећи садржај правног регулаторног елемента – односно процедуре које обавезују ове органе да размотре наводе о кршењу људских права. Другим речима, постоје међународне структуре које функционишу слично као и правосудни систем. Односно, суд је дужан да одговори на поднету тужбу и отвори предмет, а један број међународних платформи је у обавези да отвори предмет и одговори ако приме конкретне жалбе.

Међутим, постоји још једна ставка: ако жалбе нису примљене, или нису у складу са утврђеном формом, или нису подржане накнадним преговорима и (у правом смислу те речи) лобистичким радом, онда такви апели остају без покретања и не доводе до значајних резултата.

Да би се добила заштита потребно је поднети конкретне пријаве за конкретне случајеве. Данас у међународном систему не постоји такав механизам према којем ће структуре УН или друге међународне структуре самоиницијативно решавати случајеве кршења људских права. Изузев врло начелних питања или оних питања која су лобирана од стране  одређених снага.

— Постоји мишљење да су многе западне структуре, међу којима и УН, под утицајем разних антихришћанских кругова и да се ту не може установити истина. Да ли је тако?

 — Мислим да то није сасвим тачно. Са сигурношћу се може рећи да међународне платформе нико не контролише сто посто. Оне су увек отворено поље за битку, а задатак православних заједница данас јесте да обезбеде своје стално присуство на таквим платформама, и то не само у случајевима конкретних кршења, већ и у питањима идеолошке агенде и заштите хришћанских вредности. Управо кроз ове структуре, у великој мери због недостатка рада представника православних заједница, формирани су за хришћанство туђи концепти — права ЛГБТ заједница, права на абортус, еутаназију и др.

Развој ових идеја и постепена ерозија закона и правне свести политичара у појединим земљама изграђени су управо постепеним и спорим, али систематским радом разних невладиних организација које су финансиране од стране приватних корисника. Наш став је да створимо хришћанску противтежу таквим радњама.

— Надам се да ћемо поново имати прилику да разговарамо о овој важној теми. Вратимо се питању заштите УПЦ.

 — УПЦ и неке друге Цркве сада су се нашле у ситуацији да се притисак државе изражава мешањем у канонска и организациона питања црквених јурисдикција. Такође, у супротности са владавином права, активност власти је усмерена на имовинска питања и подношење низа кривичних пријава за вербални деликт. То је већ типичан начин оптуживања црквених лица који се сада све више примењује у Украјини, Естонији и у неким другим земаљама.

Захваљујући високом степену правне регулативе, на међународним платформама које сам навео могуће је постићи резултате сличне судским. И још ефикасније резултате, јер ток састанака УН претпоставља спровођење јавног међународног дипломатског публицитета.

Ово се најбоље види у случајевима као што су прогон одређених појединаца због њихових људских права, верског или новинарског рада. У таквим случајевима државни или поједини политичари који крше људска права, силно желе да се о томе што мање говори на међународном нивоу.

– У којој мери ова активност може утицати на прогон верника?

 – Желим да истакнем да немамо илузија. Међународни инструменти, са ретким изузецима, не омогућавају заустављање кршење људских права у савременим реалностима. То су,  у већој мери, инструменти за спречавање погоршања, инструменти за обуздавање политике прогона од стране државе-преступника, инструменти за привлачење међународне пажње на проблем, његово публиковање и довођење у свест политичара на власти потребе да се заустави незаконит притисак.

Што се тиче личних случајева, у шта спадају и кривична гоњења, ситуација је мало боља, јер заиста, ако међународни функционери почну да постављају питања о конкретним случајевима, постоји шанса да се ситуација одређене особе у одређеном случају поправи, све до његовог пуштања на слободу, побољшања његовог притвора, престанка са тортурима, пребацивања у друге услове притвора или постизање компромиса са државом у другом виду. Управо ова шема пружа заштиту у случаjевима кад многе међународне кампање захтевају ослобађање политичких затвореника, активиста за људска права и новинара. Међутим, све такве активности, по правилу, захтевају значајан труд и време.

Да би се то постигло мора се обавити посебан правни посао и на националном и на међународном нивоу. Није довољно само писати у медијима или говорити на неким интернет ресурсима, јер то неће довести до резултата, а у већини случајева не може ни да побољша стање ствари. Када држава крши људска права, у таквим случајевима је изузетно тешко постићи брз резултат. С друге стране, када је реч о државама које су осетљиве на међународну критику и рад на људским правима у међународним структурама, дипломатски ниво и ниво међународног права остају практично једини пут и начин на који се може добити права заштита.

А шта у нашем случају? Шта, у практичном смислу, треба да урадимо да бисмо заштитили Цркву и вернике Украјине?

— Наше организације за људска права могу помоћи у украјинским случајевима, јер захваљујући својим могућностима акредитације и истовремено присуству професионалне међународне правне подршке таквих организација, могу да пријаве кршење људских права на професионалном дипломатском међународном нивоу. Њихове изјаве се објављују на сајту УН и у систему документационих центара, знају како да обезбеде циркулацију ових докумената у међународном систему и где је тачно могућ најефикаснији одговор међународних службених лица.

 Можете ли навести конкретан пример?

— На пример, за усмена излагања на 56. заседању Савета УН за људска права наше НВО (невладине организације) резервисале су 18 места за говоре (прелиминарне пријаве) на различите теме, укључујући Украјину, палестинске територије, борбу против дискриминације, извештај Високог комесара УН за Украјину и територије Крима, интерактивни дијалог са специјалним известиоцима УН о слободи изражавања итд.

У оквиру наведених тема постоје различите могућности. Навешћу активности и питања која се ту могу покренути:

  1. Усмено излагање и лични контакт са Високим комесаром УН за људска права и његовим функционалним особљем могућ је током саслушања извештаја Високог комесара УН о стању људских права у Украјини и прелиминарног извештаја генералног секретара УН о ситуацији на Криму (9. јул 2024.). Узгред, понекад контакт са функционалним запосленима може донети веће резултате него са првим функционарима.

Могу се покренути и питања која се односе на људска права и политичка питања у вези са законом, као што су општа питања. Високи комесар УН за људска права дужан је да обрати пажњу буквално на сва питања и ситуације. Али то захтева стални документарни дипломатски рад, говоре, подношење писмених изјава и жалби.

  1. Интерактивни дијалог са специјалним известиоцем УН о праву за слободу изражавања и уверења (26. јун 2024).

Могу се поставити питања у вези са кривичним поступцима против митрополита и верника УПЦ, новинара и ситуација у којима су права на изражавање ограничена.

  1. Интерактивни дијалог са специјалним известиоцем УН за независност судија и адвоката (24. јун 2024).

Могу се поставити питања у вези са незаконитим радњама против адвоката и притиском на судије, или немогућношћу судија да врше независну правду, као што је то код нас често случај.

  1. Интерактивни дијалог са специјалним известиоцем УН за слободу окупљања и удруживања (27. јун 2024).

Могу се поставити питања о немогућности остваривања права на састанке верских организација УПЦ, како у ситуацијама принудног преласка заједница у друге вере, тако и током отворених јавних манифестација.

  1. Интерактивни дијалог са специјалним известиоцем УН за екстремно сиромаштво и људска права (2. јул 2024).

Могу се поставити питања о уништењу украјинске економије ратом и потреби за значајнијом хуманитарном подршком.

  1. Општи извештај Високог комесара УН о свом годишњем извештају (19. јун 2024).
  1. Интерактивни дијалог са специјалним известиоцем УН за борбу против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и свих облика нетолеранције. Тема је веома блиска савременој Украјини.

 

Ово је импресивно. Јасно је да раду на заштити наше Цркве и православних вредности у свету уопште нема краја.

— То је тачно. Активисти за људска права посебну пажњу посвећују болним темама формирања тренда непријатељства на верској основи, језичким питањима и масовним кршењима права верника у појединим земљама. Како се каже, комплетан скуп болести савременог друштва.

Да сумирамо, треба рећи да у наведеним и другим посебно одабраним правцима наша Међународна алијанса за људска права „Црква против ксенофобије и дискриминације“ може радити и на конкретном случају и на одређеној земљи. Наравно, пре извођења неопходних радњи извршиће се анализа свих околности политичко-правног стања у одређеној земљи и формираће се одговарајућа мапа пута поступања у овом случају. На сличан начин, али са специфичним карактеристикама, рад се може обављати и на великим местима, на пример у Европском парламенту, Савету Европе, или код стране овлашћених тела других земаља, чија надлежност омогућава свођење међународног елемента људских права на тему људских права.

Користим ову прилику и позивам све људе добре воље, православне Цркве, организације за људска права, све којима је на срцу заштита људских права, заштита верских организација православних Цркава из целог света, да узму учешће у овом раду. Пошаљите нам своје молбе и предлоге. Ако сте спремни да допринесете одбрани православних Цркава, дајте финансијске прилоге користећи линк који ћете наћи интервјуа. Овим средствима бранићемо права православних верника.

Искрено  захваљујем, Ваше високопреосвештенство, на опширном и детаљном разговору. На крају, упутите неколико поучних речи уредницима и читаоцима портала Православнаја жизањ на свете дане Педесетнице и уочи Петровског поста.

— Свима читаоцима портала Православнаја жизањ, свима православним верницима Украјине желим да не клону духом и не буду обесхрабрени догађајима који се збивају око њих. Ово се дешавало и раније, а вероватно ће се поновити једног дана. Али ових дана Господ вама и мени даје прилику да мало „окусимо“ горчину прогона Цркве. Ови дани ће ускоро проћи. Врло брзо ће проћи. А то значи да ће нам Господ свакако дати и да касније окусимо радост Његовог избављења и радост победе добра над злом. Тада ће бити много више радости и утехе него данас горчине. Треба се мало стрпити, уздати се у Бога, не гунђати, не дићи руке и не одустајати.

Разговарао ђакон Сергије Герук

Превео Иван Лубенко

Ваше сугестије, жалбе и идеје можете слати на: ngopublic@proton.me

Са радом Савеза можете се упознати на следећем линку: churchagainsthate.org

Новчану помоћ за одбрану Православља можете пружити овде: https://www.churchagainsthate.org/donate/

Извор: „Православнаја жизань“

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This