Select Page

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан су служили Свету литургију у Саборној цркви Светог Димитрија у Битољу.

Саслуживали су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: преспанско-пелагонијски и администратор аустралијско-новозеландски Петар, михаловско-кошицки Георгије, зворничко-тузлански Фотије, крушевско-демирхисарски Јован, црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, европски Пимен, тетовско-гостиварски Јосиф, кумановско-осоговски Григорије, дељадровско-илинденски Јоаким, делчевско-каменички Марко, бивши кумановско-осоговски Јосиф, јегарски и изабрани лондонско-ирски Нектарије, хераклејски Климент, хвостански Алексеј новобрдски Иларион, топлички Петар, дремвитски Давид, стобијски Јаков и велички Никола.

На крају торжественог богослужења Патријарх Порфирије је, поред осталог, истакао: – Саобраћајући међусобно језиком тела у озрачју и радости Педесетнице, ми засигурно – будући да смо једно Тело и једна Крв, да смо Тело Христово, да смо Црква Његова – разумемо једни друге језиком вере и језиком љубави, баш онако као што су три хиљаде људи сабраних у Јерусалиму, који су дошли са свих страна и нису знали јеврејски језик, разумевали апостола Петра који им се обраћао на јеврејском језику као да им говори на њима разумљивом језику. То је било због тога што су имали веру у живог Бога, што су имали љубави према Богу, што су трагали за истином, пуноћом, савршенством и светошћу, а онда је Дух Свети говорио кроз апостола Петра и сви су се међусобно разумели. Тако и ми, браћо и сестре, говорећи истим језиком, језиком Духа Светог, говорећи језиком православним, говорећи језиком Цркве, говорећи језиком љубави, не само да се разумемо, него и истински јесмо једно, јер се причешћујемо истим Телом Христовим и истом Крвљу Његовом.

Беседу Патријарха Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.

Снимак Свете литургије можете погледати пратити на Јутјуб каналу ТВ Храм – ОВДЕ.

У току Свете литургије обављен је свечани чин канонизације Свете преподобномученице Стефаниде Битољске и Скадарске.

Том приликом пригодном беседом обратили су се Архиепископ Стефан и Патријарх српски Порфирије.

Ова Божја угодница је рођена као Стевка Ђурчевић у Враци код Скадра 1887. године. Из родног места њена породица и многобројни Срби из тог краја бивају 1933. године протерани у Дреновац код Клине на Косову и Метохији. Од ране младости посвећује се живој љубави према Господу Христу. Мученички је пострадала од окупатора у Битољу 1945. године. Из неиздрживе љубави и радости Божје Света Стефанида је писала исповедна писма свом духовном оцу, викарном Епископу скадарском Виктору Дечанцу (Михаиловићу), која је својевремено (1963) у библиотеци Високих Дечана пронашао блажене успомене Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Трудом сестара манастира Ћелија Пиперска и дечанске братије писма су периодично објављивана у часописима, а затим обједињена у књигу Христе мој животу.

Тропар, глас 8: Кћери Тишине, главу твоју венац нетљени краси Христа љубљеног Женика твога. Њему се од детињства сва предајући небеску мудрост си задобила и схвативши трулеж и сујету света Њему си се, Стефанидо, свим срцем и крвљу приљубила, појући: „Па нека се чини што год хоће на овоме свету, нека се обрће – преврће, мене с Христом нико раставити неће.

Кондак Кондак, глас 8: Богомудра мати преподобномученице Стефанида, језик вечности заволевши и трулежна уста своја затворивши, ти Боголику душу своју испуни сладошћу тајног разговора са Христом, једином утехом и љубављу твојом, исповедајући: „Оволико са Христом живим колико са Њим слатко разговарам“.

Pin It on Pinterest

Share This