Select Page

У Недјељу свих светих, прве недјеље по Тројичиндану, 30. јуна, 2024. године, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је началствовао презвитер Павле Божовић, настојатељ Храма Светих 42 новомученика Момишићка у подгоричком насељу Момишићи. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић и протојереји: Миладин Кнежевић, Никола Пејовић, као и ђакони Илија Арзејкин и Ведран Грмуша.

На Светој литургији пјевали су и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови црквеног хора Саборног храма „Свети апостол и јеванђелист Марко“, под вођством диригента мр Људмиле Радовић.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио началствујући презвитер Павле Божовић који је у уводном слову истакао да су светитељи потврда истинитости учења Цркве:

„Потврда да је истинита ова радосна вијест коју нам доноси Господ Исус Христос, да је Небо дошло на земљу, да је Бог ходио овом земљом као човјек, да је прошао све оно што свако од нас треба да прође.“

У даљем обраћању отац Павле је акцентовао да светитељство није ништа друго него радост:

„Не бити светитељ је највећа туга, а највећа радост је бити светитељ. Зато и пјевамо оноликим акатистима, радујте се. И заиста та радост нам говори како је жив живот у нама. Када Апостол Павле каже: Не живим више ја, него живи Христос у мени, то значи укидање свакога од нас појединачно. То значи да је Христос дошао да афирмише оно наше право истинско – ја. То значи да смо ми спознали једно велико олакшање, олакшање које нам долази од тога да смо схватили како нисмо ми у центру универзума“,  бесједио је о. Павле.

У другом дијелу празничне бесједе отац Павле је дао посебан осврт на проблем егоцентричности у којој своје природно мјесто више не заузима Господ:

„Када ми себе поставимо, и своје потребе и своје жеље, на мјесто Бога, и када собом и својим великим бескрајним егом заклонимо Бога, онда смо скренули са пута свјетлости.“

Отац Павле је подсјетио да се у светитељима јединство у Господу посебно потврђује и огледа, будући да су сви Свети упркос индивидуалним особинама и карактеристикама личности које су посједовали као свако од нас и да сви Свети сијају истом свјетлошћу:

„Међу светитељима имамо разне чинове преподобних жена и светих отаца, архијереја и мученика и мученица и преподобних отаца, свих оних које славимо и који су се прославили у Христу Исусу. Сви они ма колико различити били, сијају једном истом свјетлошћу. Истом том свјетлошћу којом смо позвани да засијамо и ми. Живимо са светитељима. Када будемо живјели са светитељима, живјећемо и са Оним који је њих просветио и њима живот даровао као и нама. Са Господом нашим Исусом Христом, који је једини свет у вјекове вјекова“, поручио је на крају презвитер Павле Божовић

Старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереј Никола Пејовић је честитао овогодишињем домаћину, уваженом доктору Михаилу Вукмировићу домаћинство и славу, који је кумство за следећу годину предао професору Жарку Радовићу са породицом.

Евхаристијско сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника свих Светих, настављено је за славском трпезом љубави.

Текст, фото: Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This