Select Page

Духовдан – велика и света тајна Божанске љубави, Бога као љубави. Велика и света тајна која прожима сву творевину, људско биће, која открива наш пут, пут Господњи, којим треба да ходимо и открива нам оно ради чега постојимо овдје на земљи – открива тајну Царства Оца и Сина и Духа Светога.

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија на празник Педесетнице изговорена у Цркви Свете Тројице у Грбљу 2009. године

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Многа су чудеса, драга браћо и сестре, и путеви, којима је Бог јављао Себе и откривао људима и народима и овоме свијету. Много је догађаја који су се збивали од настанка свијета и сваки од тих догађаја на свој начин посвједочује и свједочи велику и свету тајну да овај свијет не постоји сам од себе, него да се у њему и за њега – у његовим дубинама – скрива нека велика и света тајна, тајна Онога Који је обликовао овај свијет.

Свети Боговидац Мојсије, сагледавши и доживјевши ту велику и свету тајну је записао на почетку Откривења Божијег оне чувене ријечи: „У почетку створи Бог небо и земљу. И земља бјеше без обличја, и пуста“, и додаје Боговидац и Богозналац Мојсије: „и Дух Божији носаше се над водама“. Не само што је Боговидац Мојсије сазнао несазнајну тајну за људски ум, надахнут Духом Божијим, него је сазнао и другу тајну – да је та свеукупна Божија творевина саздана Божијом руком и испуњена силом Духа Светога. Да благодарећи тој сили Духа Светога све дише што дише, и све живи што живи, и да без Њега ништа не може живјети нити постојати.

Записао је исти Пророк, да када је Бог створио човјека, да је узео прах земаљски и обликовао људско биће и додаје Пророк: „задахнуо га је Духом живота“. Тако да је човјек умијешен од праха земаљскога, али је она сила унутарња човјекова, оно што чини човјека човјеком и што и праху даје живот и чини га чудесним, тај дах, то задахнуће, оно што ми називамо духом или душом у човјеку. И човјек је испуњен силом Божијом и свеукупна Божија творевина је испуњена силом Божијом. На тој сили Божијој почива све и њоме живи све што постоји. Међутим, та велика и света тајна и сва догађања, којима Бог јавља себе и којима утврђује овај свијет да се не поколеба навијек вијека, све то и све те тајне и догађања, сабрали су се у овој великој и светој тајни која је нас сабрала данас у овај свети храм и којој је посвећен овај свети храм.

Чули смо из Дјела апостолских како се догодило, када се напунило педесет дана послије Христовог Васкрсења, да се у виду великог вјетра појавио Дух Свети на гори Сионској и како је у виду огњених језика Дух Свети сишао, по обећању Христовом, на сваког појединачно од оних који су били ту сабрани. И они су, испуњени Духом Светим, говорили разним језицима. Говорили су језицима свих оних који су били сабрани на тај велики празник око Јерусалимског храма: језиком Миђана и Персијанаца, језиком из Кападокије, језиком из Египта и других крајева, па су се сви дивили откуда то да ти прости галилејски рибари могу да знају, без да су учили језике, без школа и универзитета, откуда то да су проговорили њиховим језицима. Сила Духа Светога која их је просвијетлила, она им је дала ту снагу и ту моћ да проговоре разним језицима. И та сила Духа Светога која се разгорјела у њиховим срцима покренула их је, и они су кренули по заповијести Христовој да обилазе читав свијет и да проповиједају Христа Господа распетога и васкрслога. Да буду свједоци Његовог васкрсења и свједоци да се испунило и Његово обећање да их неће оставити саме када се вазнесе на небеса, него да ће им послати Духа Утјешитеља, Који ће их увести у сваку истину, као што се догодило на овај дан, на свети Духовдан.

Духовдан – пуноћа јављања Свете Тројице

Био сам 2000. г. у светом граду Јерусалиму за овај празник, када је сва Црква Божија васељенска прославила 2000-годишњицу Рођења Христовог, 2000-годишњицу Цркве Божије и њеног постојања. Служили смо вечерње на гори Сионској, тамо на оном мјесту гдје су били сабрани ученици Христови 50 дана послије Његовог Васкрсења, како нам то описују Дјела aпостолска. Рекли су ми прије тога, али сам се и сам увјерио, да сваке године на овај дан, када се служи вечерње, онда – као што је вјетар дунуо прије појаве Духа Светога на Педесетницу – сваке године исто тако дуне вјетар… И, данас дирнут тим догађајем, као да видим маслине на Сиону, како трепери њихово лишће… Дунуо је вјетар, а ми смо читали и пјевали овом светом празнику, овом светом догађају силаска Духа Светога на Свете aпостоле.

Овај догађај је завршетак и пуноћа свих догађаја од настанка свијета, он је пуноћа и Божијег јављања. Бог се јавља на разне начине. Јавља се преко своје творевине, преко догађаја историјских, јавља се преко великих Божијих људи – изабраника, преко пророка, и открива своју тајну постепено. Па каже један од Светих oтаца Цркве Божије, да историја свијета и човјека личи на три велика земљотреса.

Први земљотрес је откривење и јављање Бога Творца неба и земље – Бога Оца. Тај догађај нам је јавио Стари завјет и старозавјетни пророци. Јавио је Бога Оца и наговијестио је велику и свету тајну Бога Сина – Јединороднога Сина Божијега. Нови завјет од Христовог Рођења је други велики земљотрес. Он нам јавља другу тајну, односно исту ту тајну, али њену пуноћу – јавља нам Сина Божијег Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова, кроз Кога је све постало што је постало, и наговјештава нам јављање пуноће те свете тајне – јављање Духа Светога Утјешитеља, Који ће нам јавити и открити сву истину о великој Божанској тајни, сву истину о свијету у коме живимо и открити циљ и коначни смисао свега постојећег. Управо тај догађај ми прослављамо прослављајући Духове, прослављајући јављање пуноће Св. Тројице, прослављајући Тројичиндан.

Дакле, у овај дан открива нам се у пунини велика и света тајна Божанског бића: Отац и Син и Дух Свети; велика и света тајна Божанске љубави, Бога као љубави. Велика и света тајна која прожима сву творевину, људско биће, која открива наш пут, пут Господњи, којим треба да ходимо и открива нам оно ради чега постојимо овдје на земљи – открива тајну Царства Оца и Сина и Духа Светога. Царства небескога, ради кога се и рађамо на овој земљи, ради кога је Бог и створио земљу и небо. Царства небескога које је пуноћа свих збивања и свих историјских и људских догађања. Зато, ево и ми данас радујемо се том светом догађају. Радујемо се том јављању живога Бога, ми који се крштавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. Па као што су на гори Сионској и Апостоли примили сваки појединачно онај пламен Духа Светога, који је сишао на њихове главе, тако се то наставља кроз сву историју до данас и до нас – да сваки од нас, крштавајући се у име Оца и Сина и Духа Светога, прима печат дара Духа Светога, Свету тајну миропомазања Духом Светим. Исту ону тајну коју су примили Свети апостоли на гори Сионској сваки од нас појединачно прима. Свето миропомазање је свети печат Духа Светога, јер огањ који се усељује у нас и који нас чини духоносним и богоносним, чини нас истинским носиоцима велике свете тајне Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега и кроз ту тајну носиоцима и свједоцима свих оних других тајни и догађања кроз историју до данас и до краја свијета и вијека. Господ последњи дан овога празника, каже нам Свето јеванђеље, повика гласно: “Ко приступи Мени даћу му изворе воде живе, воде која отиче у живот вјечни“. Управо та вода живота је она вода коју ми примамо постајући хришћани, живећи по заповијестима Божијим, примајући печат дара Духа Светога, носећи ту велику истину – о Богу, о свијету, о човјеку – у себи и постајући свједоци те велике божанске истине.

Зато, радујмо се што нас је Бог изабрао између свих земаљских народа, да будемо народ Божији, да будемо запечаћени тим светим печатом Духа Светога Животворнога који нас уздиже, који нас васкрсава, који нас обнавља, који нас сједињује са самим Богом, и у исто вријеме нас сједињује јединством неразоривим са свима онима који су у Богу живјели и били испуњени Духом Његовом кроз историју до данас, и који нас сједињује једне са другима јединством неразоривим. То јесте Црква Божија која је и утемељена у својој пунини управо на овај свети дан, када се обновила тајна Свете Тројице и када је на тој тајни саграђена Црква Божија, која је њоме испуњена и њоме се испуњава из дана у дан, из године у годину, из вијека и у вијек, из стољећа у стољеће и тако ће то бити до краја свијета и вијека.

Ваши преци и наши преци нијесу, дакле, случајно подигли овај храм на овом узвишеном мјесту, подигли га Пресветој Тројици, Оцу и Сину и Духу Светом. Сви храмови земаљски се уједињују и удограђују у овај и овакве храмове посвећене Пресветој Тројици. Као што се сва догађања и све личности свих земних Божијих људи који су Богу служили, уграђују у Богочовјечанско тијело, у Цркву Христову. Сви земаљски храмови, посвећени светим Божијим људима, Пресветој Богородици и другим догађајима, сви они врхуне у овом и оваквом храму посвећеном Пресветој Тројици, јер све извире из Пресвете Тројице, Бога нашега, Оца и Сина и Духа Светога. Све стреми Пресветој Тројици, све се напаја том водом живота која отиче у живот вјечни, која јесте Дух Свети. Све стреми томе и стремило је и стремиће до краја свијета и вијека. Зато Господ нека благослови оне који су саградили овај храм надахнути Духом Божијим да га посвете Пресветој Тројици. Бог да благослови све оне који су овом храму служили Пресветој Тројици и Њој се Јединој клањали од кад је овај храм саграђен, који су се у овом храму крштавали и вјенчавали и опојавали и кроз овај храм улазили кроз та врата смрти у вјечни живот. Бог да благослови све оне међу вама који су на било који начин допринијели да се обнови овај свети храм и да заблиста својом првобитном љепотом подигнут у славу имена Божијег, подигнут у славу Пресвете Тројице, Бога нашега, Бога нашега просветљења и освећења свјетлошћу Христовог лица, вјечном и непролазном свјетлошћу.

Клањамо се Оцу и Сину и Духу Светоме Богу нашем и да му се клањамо и поклањамо у све дане нашега живота и у вјекове вјекова. Амин.

                                                         Извор: Часопис „Светигора“ бр. 200

Pin It on Pinterest

Share This