Нови број Жичког благовесника

Садржај новог броја епархијског часописа Жички благовесник (април-јун 2024) усклађен је са великопосним периодом у коме се налазимо.

Рубрика посвећена празнику Васкрсења Христовог састоји се од пет текстова на различите теме, који на одговарајући начин описују богатство живота на које нас призива Празник коме у сусрет ходимо. Др Ненад Божовић, доцент на Православном богословском факултету у Београду, пише о улози коју старозаветна читања и личности имају у Великом посту. Јереј Саво Величковић нам на оригиналан начин тумачи Васкршњу катавасију, која стилски и садржајно представља врхунац домета црквеног песништва, чији је најбољи репрезент управо аутор ове катавасије – Свети Јован Дамаскин. Краљевачки ђакон Горан Вучковић излаже један од ретко помињаних, али веома важних аспеката богословља Светог владике Николаја Велимировића – учење о важности људског тела кроз есхатолошку оптику. Ослањајући се на спис Рехабилитација тела, Вучковић подвлачи Николајеву мисао да хришћанство свету није као највећу новост донело учење о бесмртности душе, већ о васкрсењу тела. Пожешки ђакон Дарко Глукчевић пише о Литургији пређеосвећених дарова, износећи податке о времену њеног настанка и карактеристикама. Ужички ђакон Бојан Мијаиловић пише о Канону Андреја Критског, који нас у току овог поста окрепљује и надахњује дубином молитвеног заноса који од земље стреми ка небу. У рубрици Богословље и историја, читаоци имају прилику да наставе са упознавањем са Чином освећења храма, о чему је у претходном броју започео да пише катихета Бранислав Илић. Чтец Филип Нешковић расветљава развој вечерње аколутије, преплете монашког и парохијског типика, све до облика вечерње службе који данас препознајемо. Порф. др Драгољуб Даниловић нас упознаје са ликом и делом Светог владике Николаја (Велимировића) кроз призму охридског периода његовог епископовања. У рубрици Црква и свет др Зорица Кубурић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, указује на закључке до којих се дошло на пољу истраживања религиозности људи. У рубрици Савремени т(р)агови, др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, на необичан начин у форми осврта на један сусрет, пише о, широј јавности, мало познатом Речнику технологије, у коме је учествовао, а који је одмах по изласку 1981. изазвао велико подозрење власти комунистичке Југославије, што је резултирало укључењем тајне полиције, као и хајком на свим медијима и претњом за деловање против државе и народа. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић пише на тему „Инок и амок: танке границе између духовности и насиља“. У рубрици Вера и здравље, психолог и системски породични терапеут Бојана Димитријевић пише на тему изазова суочавања са губицима, док у рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић пише о прерано преминулом писцу Горану Петровићу. Рубрика Веронаука доноси текст о Основној школи „Олга Милутиновић“ у Годачици код Краљева. Вероучитељ Ненад Петровић је успео да на одличан представи развој ове школске установе и улогу веронауке у истој. Вероучитељ Александра Малешевић из Основне школе „Свети Сава“ из Бајине Баште наставља са представљањем кратких дечјих мисли на задате теме са часова Веронауке. Овога пута тема је била: Ко је свештеник? Рубрика Прикази књига доноси наслов Манастир Вујан аутора Александра Пауновића. Књига је објављена 2023. у издању наведеног манастира, уредничким трудом игумана вујанског архимандрита Саве (Илића), а са уводним словом протојереја Александра Р. Јевтића. Ђакон Стефан Симић бележи главне моменте из богослужбених активности Епископа жичког г. Јустина током претходног периода.