у Част Славне Владичице Богородице и Приснодјеве Марије
Живећи у храму дванаест година, Пресвета Дјева Марија провођаше време не само у богоразмишљању, непрестаној молитви и ручном раду, него и у читању Божанствених Књига, поучавајући се у закону Господњем дан и ноћ. О њој пишу свети Епифаније и свети Амвросије, да је била врло бистра, волела поуке, и ревносно читала Свето Писмо. А црквени истроричар Георгије Кедрин пише, како је она још за живота својих светих родитеља добро изучила јеврејске књиге. Читајући често пророштво Исаијино: Ето, девојка ће затруднети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил (Ис. 7, 14), што значи: с нама Бог, света Дјева пламтијаше љубављу не само према очекиваном Месији него и према оној девојци која је имала затруднети и родити Месију. И она размишљаше, како је то велика част постати родитељка Емануила Сина Божјег, и како је неисказана тајна да девојка буде мајка. Знајући пак из пророштава да се приближило време Месијина доласка, јер палица владалачка већ беше узета од Јуде и завршаваху се Данилове седмине, она држаше да се та девојка свакако већ родила на свет. И уздишући често из дубине срца, она се мољаше у себи да је Бог удостоји видети ту девојку, и бити јој, ако је могуће последњом слушкињом њеном. И једном приликом, када она по обичају свом стајаше на поноћној молитви и врло усрдно се о томе мољаше Богу, изненада сину с неба велика светлост и обасја је, и из те светлости чу глас који јој говораше Ти ћеш родити Сина мог.
Какве се тада радости испуни Пречиста Дјева, и какву благодарност узношаше Богу Творцу своме, немогуће је исказати. Тако погледа Господ на смирење слушкиње Своје. Јер она која жељаше из љубави према Богу да служи чистој родитељки Месијиној, сама се удостоји да постане његова Мајка и Госпођа сваког створења. Ово откривење њој би у дванаестој години, на две године пре њеног обручења. И она никоме не каза ту тајну све до вазнесења Христова. Од дана тог откривења она беше убеђена, да ће се у њеној девичанској утроби збити тајанствено зачеће, и она очекиваше да се збуде та тајна.
И анђео који је Захарији благовестио Јованово зачеће, он исти би послат да благовести Пречистој Дјеви зачеће Христово. То би у шести месец зато, да би шестомесечни Претеча у утроби мајке своје могао заиграти од радости при доласку Мајке Господње. Послан би анђео у град Галилејски по имену Назарет (Лк. 1, 26). Галилеја беше земља незнабожачка, иако је делимично била насељена Јеврејима, јер је већина у њој била незнабожачка, због чега се и назива у Светом Писму: Галилеја незнабожачка (Мт. 4, 15). Ту земљу Јевреји су сматрали за најпоследњу и презирали је, као насељену од људи грешних и неверних и туђих, због чега су они са прекором говорили: Зар ће Христос доћи из Галилеје?
Али погледајмо где Бог зажеле да има себи мајку, не у Јудеји, ни у светом великом граду Јерусалиму, него у грешној Галилеји и у малом Назарету. Стога мину Јудеју, сматрану светом, и дође у Галилеју, сматрану грешном; мину и велики, угледни и славни град Јерусалим, и оде у мали и неугледни град Назарет, бирајући себи у овом свету најпоследње место и смиравајући себе до обличја слуге и грешника. Назарет беше мали град, али се удостоји тако велике благодати, какве се не удостојише сви остали велики градови израиљски, који су се до небеса узносили. У малом Назарету налази се узвишенија од свих светих Анђела Дјева, чија је утроба пространија од небеса.
Постоји побожна претпоставка Богомислених људи, да је Пресвета Дјева, у време када јој се јавио Небески Благовесник, размишљала о речима светог пророка Исаије Ето, девојка ће затруднети (Ис. 7, 14).
Размишљала је, како ће се и када збити то за девичанску природу необично зачеће и рођење. А пошто је откривењем од Бога била обавештена да ће та девојка бити она сама, и родити жељеног Месију, она гораше серафимском љубављу према Богу Творцу свом, и мољаше његову доброту, да што скорије испуни и своје божанско обећање и Исаијино пророштво. И са чежњом говораше у себи: Када ће наступити то жељено време, да Саздатељ мој, савивши небеса, сиђе и усели се у мене, са жељом да тело добије од мене? Када ће настати то благословено блаженство, да постанем мајка Богу моме? А док се то не збуде, сузе су ми хлеб дан и ноћ. У очекивању милих догаћаја и кратко време, о како изгледа дуго!
Док је она тако размишљала, и у срцу се с пламеном љубављу Господу Саваоту молила, Небески Благовесник, архангел Гаврил, изненада кротко улазећи стаде пред њу…
Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к њој анђео рече Радуј се благодатна ! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама ! А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав ? И рече јој анђео Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја. А Марија рече анђелу Како ће то бити кад ја не знам за мужа ? И одговарајући анђео рече јој Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те, зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже. А Марија рече Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи Твојој ! И анђео отиде од ње.“ (Лк., 1, 27-38).
Радуј се, прекрасни храме небеске славе! Радуј се, освећена палато Цара! Радуј се, дворче у коме Христос обручи себи човечанску природу као невесту и присаједини!
Тебе Исаија пророчким очима угледа из далека, и назва те пророчицом и Дјевом и књигом тајанствено запечаћеном. Ваистину си благословена Ти, коју Језекиљ означи као затворена врата кроз која само Бог прође. Ваистину си благословена Ти, коју Данило као гору виде, и Авакум је прозва гором сеновитом. И Тебе, гору Божју, гору високу, гору на којој Бог благоволи живети, твој прародитељ и цар опева пророчки. Благословена си међу женама Ти, коју видилац божанских тајни Захарија, виде као изванредни светњак златни, украшен са седам кандила, тј. са седам дара Духа Светога. Ваистину си благословена Ти, која као рај имаш у себи едемски врт – Христа, који ће по својој неисказаној свемоћи, произашавши из утробе Твоје као река воде живе, напојити својим еванђелским водама лице целе земље.
Москвоски приказ Благовести се налазио на двору Московског Кремља. Предање сведочи да се икона пројавила за верме царовања Јована Васиљевича Грозног, једном сужњу у Кремаљском затвору и ослободила га казне. Царица Ивановна при доласку на престо, 1731. године подигла је храм посвећен Благовештењу, у част чудотворне иконе, тако да је спољња страна затвора унутрашња страна Цркве, на којој се налази икона.
Иако је свечано прослављање Благовести уведено у 4. веку, иконе које приказују ове догађаје појавиле су се у хришћанској Цркви много раније.
За датум прослављења одређен је дан када се прослављају Благовести Пресвете Богородице – а то је 7. април по јулијанском, односно 25. март по грегоријанском календару.
Чуда
Пред иконом Пресвете Богородице Благовести молимо се за олакшање и исцељење својих болести и за пуштање из тамнице.
Изображење
Постоји неколико иконографских варијанти ове иконе. Овај приказ сматра се да је дело руку Јеванђелисте Луке, који је међу 70 осталих, урадио и овај приказ, још за земнога живота Пресвете Дјеве.
На икони је приказан Архангел Гаврило како приноси Богородици бели крин/љиљан, – симбол чистоте и благости. Пресвета Дјева покорно прима дар, одевена у одежду тамно црвене боје, боје муечника, док се око ногу Пречисте Дјеве, налази једна или неколико девица које седе.
По ободима иконе, осликано је житије Пресвете Дјеве а сама икона је смештена на трон, опточена сребром и драгим камењем, симболично украшена и окружена великим бројем цветова белог љиљана. Окићена је великим бројем златног накита, који су верујући даривали икону, као залог исцељења.
Молитва
Прими, О Свемоћна, Пречиста Госпођо Владичице Богородице, овај прикладни дар, једини који је примењен на Тебе од нас, недостојних слугу Твојих, изабраних од свих нараштаја, највиша од свих створења Неба и земље. Тебе ради, Господ над војскама је са нама, и по Теби ћемо познати Сина Божијег, и удостојићемо се Светога Тела Његовог и Пречисте Крви Његове. Благословена си Ти у рођењу Детета, Богом благословена, светлост Херувима и часнија од Серафима. И сада, Пресвета Богородице, немој престати да се молиш за нас, недостојне слуге Твоје, да нас Господ избави од сваког савета злога и од сваке неприлике, и сачува нас нетакнутим од сваког отровног претварања ђавола. И до краја молитвама Твојим сачувај нас неосуђене, да се Твојим заступништвом и помоћи спасавамо, како би славу, хвалу, благодарност и поклоњење за све приносили Једноме у Тројици Богу и свему Творцу кога славимо, сада и у векове векова. Амин.
Тропар, глас 4
Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне:
Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест.
Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици:
Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!
Кондак, глас 8
Теби, војвоткињи, поборнику нашем, ми слуге твоје, Богородице,
узносимо победничке песме и захвалност за избављење од зала.
А ти, пошто имаш непобедиву моћ ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо:
Радуј се, невесто неневесна!
Величање
Архангелски глас вапије Теби Пречиста: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом.
Заамновна молитва Благовести
Господе, Боже Сведржитељу, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој оваплоти од неискусобрачне жене и постане човек ради нашега спасења, а послао си Твога архангела Гаврила који је благовестио Његово бесемено зачеће Светој Дјеви Марији, коју си пре векова предодредио да буде радионица ове страшне тајне, унапред знане Теби и Твоме савечном Логосу. Ти сам молитвама њеним и свих светих Твојих благовести душама нашим, благодаћу Твојом, отпуштење грехова и радост неодузимљиву . Проповедај мир народу своме, дај нам да познамо пут којим ћемо идући благоугодити Твоме небеском царству .Милосрђем Христа Твога, са Којим си благословен, са пресветим, и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин
Литература
https://www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-blagoveshenie-moskovskaya
Тихомир С. Илијић: ,, Велича душа моја Господа “ – Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ, Москва, 2002, стр: 138;
https://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje//.blagovesti—praznik-pocetka-nasega-spasenja.html
https://www.pravoslavie.ru/ Благовести Пресвете Богородице, Преподобни Јустин Ћелијски, Синаксар на Благовести
Елза Бибић
превод с руског: О.Б.
