Izaberite stranicu

“Нацрт закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, који је припремило Министарство за људска и мањинска права, почетак је читаве једне идеологије релативизма која покушава да оне вриједности које су за нас конструктивне и важне, на извјестан начин, откаже”, казао је емисији ,,Јутро“ Прве телевизије протојереј-ставрофор др Борис Б. Брајовић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета Црне Горе у Никшићу. Указао је и на чињеницу да је Нацрт изазвао одређене реакције јавности те да се саопштењем огласила и Митрополија црногорско-приморска.

“Јер ми живимо данас у култури cancel,  култури отказивања. Зарад политичке коректности могу да се промијене или да се искључе из било којег дијалога и тако велике вјерске заједнице. а суштина сваког дијалога је не да игноришемо једни друге, него да се разумијемо”, поручио је о. Борис, сматрајући да о овој важној теми треба изнијети аргументе у прилог или против овог закона, изражавајући наду да ће до разговора ипак доћи.

Као проблематичне и битне професор Брајовић истиче двије позиције: питање пола и рода и наводи да се у овом закону, члан 4,  не објашњавају сви појмови, а и кад се објашњавају то се чини на погрешан начин и као примјер навео кључни појам – пол. У том смислу покушава се, оно што је чинила и чувена феминисткиња Џудит Батлер, озбиљна америчка филозофкиња, да се изједначи пол, који је биолошка категорија, и род, да се каже пол и род и мушко и женско су флуидни појмови, не постоје:

“Дакле то је нешто што обичан човјек, а и образован човјек, не може да разумије. Не може да разумије ни да се нешто што је природно, имате одређене гениталије, мушке, женске… може било каквом причом, теоријом поништити. Овај закон заправо сугерише да између пола и рода, пошто су то флуидни термини, не постоји никаква разлика. Дакле, то су, како је Џудит Батлер у једном предавању у Београду рекла, фантазми – полне одреднице су фантазми. То је нешто као кад кажете: Ово брдо је фантазам, ја га не видим. Али то што га ви не видите, не значи да оно не постоји.”

Проблематизовао је и питање малољетне дјеце. Шкотска је спустила ту границу малољетности са 18 на 16 година, Њемачка на 14, а по овом закону је то 15 година. По мишљењу професора у питању су ипак дјеца.

“То је један проблем на који ми као вјерска заједница не можемо пристати, да нам неко одузима дјецу зарад неке врсте идеологија. За нас су мушко и женско културолошке категорије, са различитим даровима за сваки и мушки и женски пол. Овдје је питање слободе јер само слободан човјек може да одлучује, слободан човјек је зрио човјек, а ово са 15 година су ипак адолесценти. Социјална интелигенција, психолошка, сексуална интелигенција, то су све категорије које се развијају у том добу, а то је оно доба прелаза када се адолесцент одваја од својих родитеља, када је природан бунт и ми треба да то препустимо нашем детету које је још збуњено”, рекао је између осталог прота Борис.

Ми као вјерска заједница, како је истакао, не можемо прихватити да се идеја пола, која је природна, преведе у неки конструкт рода. Указујући на то да је важно да постоји дијалог и да сваки проблем скривене мањине, било које мањине, треба да добије заслужену пажњу, да се то проблематизује и преиспита, подвукао је да овдје постоји много проблема те да је важно да око овога постоји дијалог и то мора бити јавна расправа. По његовим ријечима овај закон мора бити антидискриминаторски и према вјерским заједницама јер Бог је створио мушко и женско, а то је и духовна категорија и алегоријска категорија, јер различити су дарови.

“Ми треба да своју дјецу учимо да их полне разлике не чини бољим и горим, да су то различити дарови. Никад не смијемо у тој бризи за дјецу да допустимо да се неко други за њих боље стара од нас родитеља, нити држава нити било који закони. Овај закон има интенцију да одузме родитељима дјецу”, закључио је протојереј-ставрофор др Борис Б. Брајовић у емисији ,,Јутро“ Прве телевизије.

Весна Девић

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This