Календар за 26. јануар
Свети мученици Ермил и Стратоник
У време гоњења хришћана под царем Ликинијем, ухваћен је и ђакон Ермил. Он слободно исповеди своју веру и обрадова се што га воде на мучење Христа ради. Узалуд га је цар наговарао да се одрекне своје вере, узалуд му је и претио. „Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?“ (Пс. 118, 6), одговорио му је ђакон Ермин. Након великог мучења, бацише га у тамницу. Тамничар је био Стратоник, потајни хришћанин, који, потакнут Ермиловим страдањем, и сам јавно исповеди своју веру. Тада, по наредби царевој, обојицу везаше у мрежу и бацише у Дунав, недалеко од Београда. Након три дана, вода избаци њихова тела на обалу. Ови ранохришћански мученици београдски пострадаше за Христа 315. године.
Тропар (глас 4):
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свети Јаков, епископ нисибијски
Као отшелник живљаше лети у отвореном пољу, а зими у пећини. Једном сиђе у град Нисибију, да види како вера хришћанска успева и како хришћани живе. Но ту буде изабран за епископа. Учествовао на I васељенском сабору и заштићавао Православље од Аријеве јереси. Догоди се једном да незнабожни Персијанци нападну с војском на Нисибију. Свети Јаков с литијом изађе до бедема градских, и сам се попе на бедем и шеташе по бедемима не бојећи се непријатељских стрела које беху управљене на њега. Шетајући тако, светитељ се мољаше Богу, да Бог сачува град и верне на тај начин што ће послати мухе и комарце на Персијанце, и тиме отерати ове од зидова града Нисибије. Није, дакле, тражио смрт непријатељима нити ма какву врсту погибије и пораза, него само једну малу досаду која би их отерала одатле. И Бог услиша молитву свога угодника и посла много муха и комараца на Персијанце, те ове отера, а град Нисибију спасе.
Поживе Свети Јаков дуго и чесно, и мирно сконча у дубокој старости, 350. године.
Преподобни Максим Капсокалива
У XIV веку подвизавао се као монах у Светој Гори на свој нарочити начин; наиме, правио се мало јуродив и стално је мењао своје обиталиште. А његово обиталиште била је колиба од грања. Једну за другом колибу он је подизао и палио, због чега је и назват Капсокалива, тј. Паликолиба. Сматран је за лудака све док није у Свету Гору дошао Свети Григорије Синаит који у Максиму открије јединственог подвижника, чудотворног молитвеника и „ангела у телу“.
Представио се Господу 1320. године.
