У част Пречисте Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Чудотворна икона Богородице Акатистне почива на иконостасу Саборне цркве Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Хиландару.
Колико до сада знамо, потиче из краја 16. века и њен аутор није познат. Но, без обзира на то она има посебну вредност, јер је својим дејственим произвољењима проглашена за чудотворну, због чуда које је пројавила 1883. године.
Чудотворне иконе су и најчешће копиране, због уверења да копија верна, такође садржи моћи које су приписиване изворној. Неке од њих су у знак посебног поштовања, окиване у сребро и злато, и украшаване бисерјем и драгим камењем, да би се тај прозор у вечност што достојанственије издвојио из околног, несакрализованог простора. Свети Сава, па и његов отац Свети. Симеон, својим задужбинама, црквама и манастирима, даривали су поклоне у иконама (и другим предметима), које су биле веома раскошно опремљене.
У време када је настала Акатистна икона, крајем 16. века српска држава је била у рушевинама и окупирана од стране Турака. Српски патријархат је био укинут и Црква и народ – не може се говорити о држави у овом добу – били су осиромашени и нису били у стању да помажу српске цркве и манастире, чак и на територији Србије, а и да не говоримо о манастиру Хиландару.
Чуда
Године, 1883. г. због непажње ондашњег црквењака запалио се олтар Саборне цркве посвећене Ваведењу Пресвете Богородице, у којој је стајала ова икона. Иако је олтар скоро у потпуности изгорео ова икона остала је нетакнута. У том пожару пред њом је читан акатист, те је због тога добила име Акатистна.
Икона Богородице Акатистне данас је постављена на олтарску преграду главног храма, (Католикона) у Хиландару, на десном крају иконостаса Саборне цркве. Око ње је, у малим сценама, илустрован цео акатист – химна Пресветој Богородици.
У вези са овом иконом постоје казивања према којима је изображење Акатистне Богомајке Св. Сави, открило благо закопано недалеко од манастира, које је он пронашао и захваљујући томе наставио са радовима изградње манастира; о чему, међутим нема говора у његовом житију.
Изображење
Ова икона припада типу Богородиве Умиљенија (Елеусе) коју карактерише особеност сједињења ликова Спаситеља и Богородице, које се приписују раду Св. апостола и јеванђелисте Луке.
Богородица Акатистна приказана је скоро до појасног положаја, како у левој и десној руци, на обема рукама носи Онога који све носи. Приказана је издуженог лица, дугуљастог, племенитог, са издуженим носем, благих очију и обрвама благо засвођеним надоле. Лице јој је нежне жуте боје, са окер затамњењима, као нагласцима у појединим деловима ивице образа и браде.
Мафорион је јарко црвене боје, чија се јасноћа већ 4. века одржала врло јасно. Он прекрива читаво Њено попрсје – као да предображава крв коју ће Син Њен пролити за живот света.
Доња хаљина Пресвете Дјеве Марије је у јарко зеленој боји, која симболизује присуство Духа Светог, Трећег лица Свете Тројице.
Пречасна Глава, Богомладенца левим образом прислања се на Њени, као да тражи Њену пажњу, но, истовремено Он је тај који јој је и пружа.
Његов стихар је у зеленој боји, боји Духа Светога, док се у доњим деловима, претвара у мрко-смеђу.
Позадина иконе је насликана у јасно златној боји, која је карактеристична за краљеве, цареве овога света.
Доњи леви троугласти део иконе, сликарски је другачији од остатка бојa на читавој икони – јаснији је и чистији. Већи део иконе је помало оштећен у јасноћи боје али не и у јасноћи ликова који су на Њој приказани.
Данашњи монументални иконостас манастира Хиландара, у духу левантског барока, чине иконе из 1766.г. – 1774.г. и оне са почетка (20.) века. Ту је и чудотворна икона Богородице Акатистне из око 1600. г. која је чудесно преживела пожар у коме је изгорео доњи део иконостаса 1837.г. Она је у оригиналу окружена са 24 сцене, изведене на широком окову из (18.) в. које илуструју похвалну, неседалну песму Божијој Мајци тј. Акатист (приликом чијег молитвеног читања се не седи, тј. стоји се сво време).
Икона Акатистна прославља се 25. јануара по новом, односно 12. јануара по старом календару, заједно са иконама – Богородице Попске у Ваведењској Цркви и Млекопитатељнице у Ораховици.
Елза Бибић
превод са руског: О.Б.
Литература
Група аутора: Манастир Хиландар, ИИУ Светигора – Цетиње, Ротографика, 2012. г. стр: 53;
Православни сајт: hilandar.info, Хиландар – културна раскрсница, од 16. 09. 2016.г. улаз: 21:30х, излаз: 21:48;
Православни сајт: www.hilandar.info, О иконама, од 16. 09. 2016. г. улаз: 21:05х, излаз: 21:30х;
Православни сајт: www.hilandar.info, Чудотворне хиландарске иконе, Богородица Акатистна, од 16. 09. 2016. г. улаз: 20:05х, излаз: 20:52х;
Тихомир, С. Илијић: Велича душа моја Господа – Овоземаљски живот и Чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ, Публикум – Београд, 2002. г. стр 281;
deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-akafistnaya
