У уторак, 23. јануара 2024. године, на новосадском Кеју жртава Рације обележена је осамдесет и друга годишњица Погрома у Новосадској рацији, који се догодио у јануару 1942. године. У подне, код споменика „Породицаˮ, сабрали су се чланови делегацијâ Града Новог Сада и Скупштине Војводине, представници покрајинских, градских власти и установа, амбасадâ Израела и Мађарске, градоначелници и представници страдалних градова и општина у Републици Србији, политички и културни делатници, потомци невино пострадалих у Погрому, као и многобројни народ.
На почетку програма присутнима се обратио г. Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, који је поручио: „Поново смо се окупили да се сетимо догађаја, који је Нови Сад заувек завио у црно и да памтимо невине жртве зла, које је однело на хиљаде људи Срба, Јевреја и Рома, чији је једини грех био у томе што су друге нације или друге вере. Од почетка окупације у априлу 1941. године, авет смрти немилосрдно је лутала улицама Новог Сада. Ипак, највећа провала зла десила се током три трагична јануарска дана 1942. године. Проливена је невина крв. Циљ је био да се Нови Сад очисти од неподобних физичким ликвидацијама, али и расељавањем и протеривањем. Под нашим ногама, под овом леденом водом лежи читав један град, наш темељ, наш корен, наш шанац. Тај град биће жив док буде трајало сећање. Закорачивши храбро у будућност, Нови Сад није и никада неће заборавити своју прошлост. Завршен је поступак пројектовања будућег Меморијалног центра жртвама Погрома у Бачкој. Његова будућа локација код Штранда представљаће аутентичну везу са прошлошћу која ће будућим генерацијама сачувати сећање на хладне јануарске дане 1942. године.ˮ
Помен невино пострадалим жртвама Погрома у Новосадској рацији служио је Епископ бачки др Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Дамаскина, Епископа хвостанског г. Алексеја, викара Патријарха српског, и новосадског свештенства. После одслуженог помена Преосвећени Епископ бачки Иринеј се обратио присутнима и истакао: „Света дужност нам је да не губимо веру, наду и љубав, и да чинимо све што је до нас – свих заједно, и хришћана, и Јевреја, и муслимана, и свих осталих, сваког човека добре воље – да се у будућности барем избегне та страхота чији смо сведоци и овде ми сабрани у овај хладни дан, додуше мање хладан него онај ужасни дан пре толико година 1942. године. Наравно, сећање никада неће ишчезнути из потомства, из круга сродникâ самих жртава. Верујем да и овде међу најстаријима има потомака жртава Новосадске рације, као што је сваке године било. Едукација младих нараштаја кроз неговање културе сећања је наша света дужност. Зато са нестрпљењем очекујемо што бржу изградњу Меморијалног центра жртава Погрома у Бачкој, где ће се, између осталог, радити на даљем прикупљању историјске грађе и откривању непознатих детаља Погрома. То ће уједно бити и незаобилазно место за сваког Новосађанина, али и за све посетиоце нашег града. Уместо било каквих других речи, све вас позивам да се молимо Богу и да се трудимо да будемо што бољи људи, свако у духу своје вере, своје савести, слободно и добровољно. На тај начин ћемо ако не искоренити, надам се да ћемо бар допринети искорењивању тог исконског зла у људском роду, а то је братоубиство, оцеубиство, а, иза свега тога, покушај бунта против Самог Господа Творца, Спаситеља, Првомислитеља, Добротвора свакога људског бића, свих бића у васељени и широм света, али и свеколике Његове творевине. Бог да душу прости свим жртвама злогласне Рације у Новом Саду и широм јужне Бачке, па и шире, али и да им дарује Царство небеско.ˮ
У наставку програма, г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, одржао је помен у име Јеврејске заједнице Србије. Потом су испред споменика „Породицаˮ цвеће положили: госпођа Јелена Мирковић Радомировић, председница Скупштине Новог Сада, г. Момо Чолаковић, председник Скупштине Војводине, г. Јахел Вилан, амбасадор Израела у Републици Србији, г. Габор Палинкаш, први секретар и заменик амбасадора Мађарске у Београду; представници страдалних градова и општина у Републици Србији – Сремске Митровице, Шапца, Крагујевца, Ниша и Земуна; представници Јеврејске општине Нови Сад, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Матице ромске, као и потомци невино пострадалих жртава Новосадске рације. Венац са брода Речне флотиле у Дунав су спустили г. Милош Вучевић, потпредседник Владе Републике Србије и министар одбране, г. Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, представници Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске, уз присуство војног свештеника Селимира Вагића.
После програма уприличеног на Кеју жртава Рације, присутни су се упутили ка новосадској плажи „Штрандˮ, где је служен помен код спомен-плоче жртвама Погрома у јануару 1942. године.
На Успенском гробљу откривена спомен-плоча жртвама Погрома у Новом Саду
Претходнох дана, у понедељак, 22. јануара, на Успенском гробљу у Новом Саду, откривена је спомен-плоча жртвама Погрома у Новосадској рацији. Спомен-плочу су открили Преосвећени Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епископа бачког, и г. Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада.
Обраћајући се присутнима после откривања спомен-плоче жртвама Погрома у Новосадској рацији, г. Милан Ђурић је рекао да се, према сведочењу историчарâ, на Успенском гробљу, у јануару 1942. године, десио стравичан догађај, односно убиства Срба и Јевреја, нагласивши да су тада страдали не само одрасли него и деца. Присутнима се обратио и Преосвећени Епископ мохачки Дамаскин, који је истакао да је Црква одувек вршила помене пострадалима током Погрома у Новосадској рацији и да је на тај начин, током свих ових година, очувала молитвено сећање на невине жртве. На крају се обратио г. Мирко Штарк, председник Јеврејске општине Нови Сад, и поручио да је веома важно да се сачува сећање на сва страдања током Погрома у Новосадској рацији, као и да је значајно што ће и убудуће бити обележавана места страдањâ која су се догодила током овог стравичног злочина у Новом Саду.
Откривању спомен-плоче на Успенском гробљу присуствовали су протојереј Владан Симић, члан Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, протојереј Мидраг Шипка, архијерејски намесник новосадски први, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменикâ културе Града Новог Сада, г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, новосадски свештеници и ђакони, као и верни народ.
Извор: Епархија бачка
