Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је 18. јануара 2024. године, на Крстовдан уочи Богојављења, свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Након заамвоне молитве служен је чин великог освећења воде, а затим је беседио владика Атанасије: – Наша сва срећа је у тој истини да се Бог јавио. Јави се и са људима поживе и остао увек са нама. Иако на Небу седи са десне стране Оца опет је са нама непрестано, и преображава живот наш. Бог је најпре надахњивао и слао у овај свет своје пророке, и говорио им шта ће говорити, како ће живети, куда ће ходити. Није могао препустити да овај род људски буде под влашћу сатане и његових закона него, постепено укључујући и човека у домострој спасења, постепено је мењао овај свет. Од нас се тражи да Господа сместимо у свом срцу, да Му тамо буде пријатно. Он би могао и развалити срце и тамо ући али то не жели јер Он љубављу улази. Има чак људи који верују али у њима нема места за Бога, зато што немају љубави. Господ хоће да ми будемо браћа Његова. Род достојан покајања, о коме говори Свети Јован, то су све Божанске врлине, то је ова Божанска Литургија, причешће Телом и Крвљу Христовом. Кроз Причешће се преображавамо да бисмо били способни донети рода покајања, сваку врлину и добро дело чинити. Препуштајући ову воду Духу Светоме да је освети, молили смо се да и она буде чудотворна као што су, Божјом милошћу, биле чудотворне многе воде, многи извори у старом свету. Помоћу воде Господ је спасавао свој народ, утољавао жеђ, одржавао живот. Кроз покајање треба да се очистимо и да не идемо више путем греха, да се потпуно отклонимо од свакога греха, да за грех нема места у нама и да само плодови добри, правде, истине, љубави, доброчинства, имају места у нама. То говори Свети Јован Крститељ, да се тако припремимо за долазак Господа Христа. Овај дан посебно тежиште има на томе да је потребно очишћавати се ради прирпеме за Господа, очишћавати се од греха, исповедати грехе, одвраћати се од греха, и на том месту произвести плодове који из тога следе, код људи очишћених, у чијој души је засејана свака врлина, да она никне и расте.
Извор: Епархија милешевска
