Христос се роди, браћо!
Христовим рођењем свијет је обасјан свјетлошћу знања и богопознања. Његовим уласком у свијет настаје почетак уистину новог времена, почиње истински нова ера, крај ере незнабоштва и почетак ере христопознања и новог рачунања времена у роду људскоме. Свјетиљка новорођеног Богомладенца обасјава таму вјекова, осмишљава дубине, ширине и висине постојања.
Послије Божића, Христовог рођења, дивно је бити – протон, још дивније – цвијет, предивио је бити – звијезда, сведивно – човјек!
Божић је позив свим тварима и бићима, првенствено човјеку, да отвори своја чула, прозоре и врата свога постојања, да би се у њих уселила топлина вјечна, свјетлост непролазна, бесмртни Смисао. Зато, има ли ишта љепше и дивније за нас људе, него да се мирбожамо и кличемо једни другима и свим створењима у свим свјетовима:
Христос се роди!
Ваистину се роди!
Дио бесједе Митрополита Амфилохија на Бадњи дан 1993. г. пред Цетињским манастиром
(„Божићни загрљај Бога и човјека”)
