Чудотворне иконе Мајке Божије: Витлејемска

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Вјерује се да је прототип Витлејемске Мајке Божије насликао Свети јеванђелист Лука током живота Пресвете Дјеве Марије. Када јој је Апостол принео три портрета која су је одсликавала, а који нису били сасвим канонски – Пресветој Дјеви се свидео један од тих приказа, приказујући је како се смешка, док у наручју држи Богомладенца Христа. Царица Небеска је благословила икону и рекла да ће сви који се искрено моле пред њом добити благодат Божију.

Нажалост, даља историја прототипа још увек није позната.

Према најраспрострањенијој верзији, модерна Витлејемска икона Богородице потиче из Русије. Лик Пресвете Богородице је породица цара Николаја II наручила као божићни поклон за Цркву Рођења Исуса Христа у Витлејему (градићу на 10. км удаљености од Јерусалима). Према предању, принцеза Јелисавета Фјодоровна је излечена од тешке болести молитвама испред ове иконе. Захвална велика кнегиња поклонила је неколико својих скупих одежди и накита за украшавање оплате Витлејемске иконе Богородице. Будућа Преподобномученица, лично је предала готову чудотворну икону Цркви Рођења Исуса Христа, у Витлејему.

Рестауратори сугеришу да је икона која се тренутно налази у Витлејему насликана крајем 18. века, и сасвим је могуће, не у Русији. Тврди се да се данашња Витлејемска икона чувала у олтару Цркве Светог гроба католикона (Јерусалим) до 1808. године, када је снажан пожар погодио храм, приликом кога су спашене две велике светиње – Велико Распеће и Насмејани лик Богородице.

Икона се данас налази у базилици Рођења Христовог у Витлејему, неколико метара десно од силаска у пећину Христовог Рођења, код зида, у дрвеној кутији за иконе.

На овај или онај начин, Витлејемска икона је само једном напустила Свету земљу од 19. века. То се догодило 2010. године, када је светиња донесена у Кијев на празничну васкршњу службу, заједно са Светим огњем. Године 2010. г. Митрополит кијевски и све Украјине Владимир је добио писмо од Блажењејшег Патријарха јерусалимског Теофила III, у којем се између осталог каже да је Свети синод Јерусалимске патријаршије донео одлуку да у Кијев достави икону Пресвете Богородице Витлејемске, коју ће пратити настојатељ храма Јаковљева бунара, архимандрит Јустин.

Чудотворна икона Мајке Божје Витлејемске у Кијеву је боравила од 3. до 11. априла 2010. године, према официјелном сајту Украјинске православне цркве. Потом је 3. априла, икона из Витлејема достављена у Кијево-Печерску лавру, на поклоњење верницима.

То је дакле био први пут да је икона дуже време боравила изван Свете земље.

Несумњиво је да се такав чудесан догађај могао догодити само вољом Богородице и милошћу самог Бога, указаног православним вјерујућим хришћанима Украјине.

Једна њена верна копија из 15. века налази се у манастиру Кикос на Кипру.

Икона се прославља 7. јануара по новом, односно 25. децембра по старом календару.

Чуда

Витлејемска икона Богородице постала је чудотворна након што су се појавила сведочења, која говоре о разним чудима која су се дешавала после очитаних молитви пред њом.

Људи се моле пред ликом Најчистије тражећи исцељење, породично благостање и плодност.

Велике количине накита које верници, по традицији, остављају у близини оквира иконе, служе као знак да насмејани лик Богородице, заиста помаже многима.

Двадесетих година прошлог века, икона Богородице упозорила је хришћане на земљотрес који је требало да задеси Израел. Уљана светиљка која је горела испред иконе тада је висила сама неколико дана, све док снажни ударци нису затресли земљу.

Савременици, такође, сведоче о поновљеним случајевима када су се сузе појавиле у очима Богомладенца, приказаног на Витлејемској икони Богородице.

Значајно је да у Витлејему ову икону Богородице поштују не само хришћани, већ и муслимани.

Сачувана је прича (иако без тачног датирања), која се догодила одређеним грчким православним монасима. Случај се догодио на Велики понедељак, док су стајали у Витлејемској цркви Рођења Христовог. Узнемирени муслиман изненада им је пришао и испричао да је дан раније у сну био почаствован визијом Свете Мајке. Богородица га је позвала да посети место где је родила Сина. Показала му је пут у ту пећину – кроз низак пролаз – и рекла му где да пронађе Њену чудесну икону. Са сузама у очима, дотични муслиман, палио је свеће испред Витлејемске иконе Богородице, говорећи да је икона Пречисте Богородице и све остало у пећини тачно онакво како се појавило у његовом сну. Након што је испунио наређење Богородице, муслиман се опростио од монаха и отишао.

Изображење

Постоји много различитих икона Богородице, које се налазе у разним деловима свијета. Свака од њих има своју историју и своје иконографске посебности. Међутим, међу свим иконама – Витлејемска икона Богородице истиче се јединственим детаљем – осмехом на Њеном Пресветом лицу.

Ова икона припада типу Одигитрије (грч. Путеводитељка). У потпуности је пресвучена сребрно-златном ризом, док су ореоли Богомајке и Младенца Христа у потпуности позлаћени.

На икони Пресвета Дјева је допојасно приказана како на левој руци држи Богомладенца и десном руком указује на Њега, као Пут спасења хришћана. Необично је што јој се на грудима налази панагија (коју епископи носе, као симбол достојанства), управо са Њеним изображењем, у карактеристичној плавој одежди. Панагија симболизује стално подсећање да онај који је носи, треба у свом срцу да носи Господа и да се поузда у заступништво Свете Дјеве. На глави и раменима Пречисте угравирана је по једна звезда, симбол непорочне лепоте Њене. Примећујемо да јој се на глави налази царска круна, (као Царици неба и земље), која симболизује архијерејску митру као и трнов венац који је стављен на главу Христу, док је вођен Понтију Пилату. Изнад Свечасне главе Њене, изображени су Младенци, уоквирени сребрним оковима, док се на ивицама иконе налазе изображена четворица Јеванђелиста.

Божански Младенац носу шар/куглу у левој руци, која симболизује земаљску моћ, коју Он као Цар поседује, а десницом благосиља архијерејским знаком ИС/ХС оне који се моле пред иконом Његове Пречисте Мајке.

Карактеристична особина иконе несумњиво је мекано, насмејано Богородичино лице које зрачи бескрајним сјајем. Ово је једина икона која приказује Небеску Царицу у другачијем стању – где Богомајка не показује строгост, бригу… Осмех на Њеном лицу нас теши и показује нам да не постоји контрадикција између светости и радости живота. Наклоност и топлина која проистиче из нежног, љубазног погледа Богородице дају сваком вернику наду у Њену помоћ и заступништво пред престолом Сина Њеног.

Елза Бибић

превод с руског: О.Б.

Литература

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/vitlejemska-ikona-bogorodice/Осмех који грије срца: Витлејемска икона Богородице, аутор: Анастасија Паркомчик; Извор: Каталог добрих дела

https://svetigora.wordpress.com/2010/02/25/Свети синод Јерусалимске православне цркве Благословио допремање Витлејемске иконе Мајке Божије у Кијев