Свети пророк Агеј
Рођен је у Вавилону, у време Израиљевог робовања, из племена Левијева. Пророковао је на 470 година пре Христа. Као младић, посетио је Јерусалим. Подстицао је Зоровавеља и свештеника Исуса да обнове храм Господњи у Јерусалиму, проричући томе храму већу славу од бившег Соломоновог храма: „Слава ће овога дома пошљедњега бити већа него онога првога, вели Господ над војскама“ (Аг. 2, 9). И заиста, Јевреји су, вративши се из вавилонског ропства, подигли храм у Јерусалиму. Он није био онако величанствен и богато украшен као први, али је био већи од њега и посетио га је Онај кога су сви очекивали, Господ Христос. Агеј је доживео да види како је Зоровавељ сазидао један његов део. Упокоји се у старости.
Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски
Управљао црквом од 980. до 995. године. Он је рукоположио за презвитера великог Симеона Новог Богослова онда када овај духовни великан би изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. За његово време десило се на Кареји чудесно јављење архангела Гаврила, који је том приликом научио монахе, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест, написавши ту песму на плочи у цркви једне келије, која се од тада назива келија Достојно (в. 13. јули). Знаменит и велики јерарх; упокојио се мирно и прешао у Царство Божје.
Света Теофанија царица
Од знаменитих родитеља, Константина и Ане, који беху сродници неколиких царева. Беху њени родитељи дуго бездетни и мољаху се Пресветој Богородици, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог детињства, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте, ступи у брак са Лавом, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпе велике беде. По некаквој клевети, као да Лав носи у чизми нож, да у згодној прилици убије свога оца, лаковерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове две невине душе три године. Једном, о празнику Светог пророка Илије, беше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове речи: „Авај, авај, господине Лаве!“ И повтори те речи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења, и сви замолише цара, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав, названи Мудрим.
Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе, постећи и молећи се и делећи многу милостињу, и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна реч, ни сувишна реч, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње, и с њима се опрости, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтеде подићи храм у њено име на гробу њеном, но како патријарх приговори томе, подиже он храм „Свим Светим“, говорећи да ако се Теофанија посветила, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих светих у недељу по Светој Тројици.
