Ова икона изображава један од 12 великих празника – Улазак у храм Пресвете Богородице. Она приказује јеванђелску причу о догађају који се догодио, након што је Богородица напунила три године. Наиме, родитељи Пресвете Богородице, праведни Јоаким и Ана, који нису имали деце, молећи се за дар детета – заветовали су се Господу: ако се дете роди, онда ће га посветити служби Божијој. Када се навршише године и приближи време избављења рода људског, које се имало збити очовечењем Бога, требало је на сваки начин пронаћи тако чисту, беспрекорну и свету девојку, која би била достојна да оваплоти бесплотног Бога и послужи тајни нашег спасења. И нађе се таква девојка: чистија од сваке чистоте, беспрекорнија од сваког духовног створења, светија од сваке светиње – пречиста и преблагословена Дјева Марија, изданак из бесплодног корена светих праведних богородитеља Јоакима и Ане, плод родитељских молитава и постова, кћи царска и првосвештеничка. Tако им се роди ћерка, којој дадоше име Марија. Када је достигла узраст од три године, Њени праведни родитељи, испунивши свој завет, обукавши Марију у најлепше хаљине, са упаљеним свећама, пријатељима и родбином, доведоше је у Јерусалимски храм, како би је посветили Богу.
Високе камене степенице водиле су до храма. На врху степеница чекао jе првосвештеник Захарија (отац Јована Претече). Трогодишња Марија, неочекивано за све, сама се попе на ове степенице, без помоћи одраслих. Првосвештеник Захарија jу jе, по надахнућу с више, узео за руку и увео не само у храм, већ и у Светињу над светињама – место у храму у који је улазак био дозвољен само високим свештеницима, и то само једном годишње. Сви који су били присутни, задивише се овом необичном догађају.Пресвета Богородица је васпитавана у јерусалимском храму у друштву благочестивих девственица, марљиво је читала Свето Писмо, шила, непрестано се молила и расла у љубави према Богу, дан и ноћ. О њој пишу свети Епифаније и свети Амвросије, да је била врло бистра, волела поуке и ревносно читала Свето Писмо. А црквени истроричар Георгије Кедрин пише, како је она још за живота својих светих родитеља добро изучила јеврејске књиге. Читајући често пророштво Исаијино: Ето, девојка ће затруднети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил (Ис. 7, 14), што значи: с нама Бог; погледа Господ са висине свете Своје и нађе Дјеву, на месту светом, у Соломоновом храму – она која је имала постати одуховљени, храм Божји; нађе је у унутрашњости храма, у Светињи над светињама, она која је имала родити светију од свих светих – Реч. Света Дјева пламтијаше љубављу не само према очекиваном Месији него и према оној девојци која је имала затруднети и родити Месију. И она размишљаше, како је то велика част постати родитељка Емануила Сина Божјег, и како је неисказана тајна да девојка буде мајка. Знајући пак из пророштава да се приближило време Месијина доласка, јер палица владалачка већ беше узета од Јуде и завршаваху се Данилове седмине, она држаше да се та девојка свакако већ родила на свет. И уздишући често из дубине срца, она се мољаше у себи да је Бог удостоји видети ту девојку, и бити јој, ако је могуће последњом слушкињом њеном. И једном приликом, када она по обичају свом стајаше на поноћној молитви и врло усрдно се о томе мољаше Богу, изненада сину с неба велика светлост и обасја је, и из те светлости чу глас који јој говораше: Ти ћеш родити Сина мог.
Какве се тада радости испуни Пречиста Дјева, и какву благодарност узношаше Богу Творцу своме, – немогуће је исказати. Тако погледа Господ на смирење слушкиње Своје. Јер она која жељаше из љубави према Богу да служи чистој родитељки Месијиној, – сама се удостоји да постане његова Мајка и Госпођа сваког створења. Ово откривење њој би у дванаестој години, на две године пре њеног обручења. И она никоме не каза ту тајну све до Вазнесења Христова. Од дана тог откривења она беше убеђена, да ће се у њеној девичанској утроби збити тајанствено зачеће, и она очекиваше да се збуде та тајна.
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања при храму Соломоновом, и четрнаест година од Рођења, саопштише јој првосвештеници и свештеници, да по закону она, као и остале вршњакиње њене, не може више остати при храму, него треба да ступи у брак. Но она им одговори да су је родитељи од повоја њеног посветили Богу; да је она обећала остати девојком до смрти; да се она не може удати за смртног човека, и да ништа не може приморати на брак њу, девојку бесмртнога Бога. Ова новина изненади првосвештенике, и они се саветоваху међу собом шта да раде. Јер они нису могли више да је држе при храму, нити су смели да обруче за мужа, девојку Божију. И беху у недоумици, како да збрину безмужну девојку, да не би ма чим прогневили Бога. Јер су знали да је то обоје велики грех: приморавати на брак девојку која је обећала Богу вечно девичанство, и држати у Светињи над светињама женскиње, после навршеног пунолетства.
Овако о томе говори свети Григорије Ниски: Док је девојчица била мала, свештеници је чуваху у храму Господњем, као некада Самуила. Но кад она постаде пунолетна, они се саветоваше међу собом шта да даље чине с њом, да не би у чему прогневили Бога. А црквени историчар Никифор каже о томе ово: Када Света Дјева одрасте, свештеници начинише веће, како да је збрину, да не би скривили светом телу њеном, јер су сматрали да ће оскрнавити светињу, ако би је удали, и потчинили брачном закону њу, – која је себе посветила једино Богу. И они говораху да закон не допушта, нити је достојно светиње, да девојка тих година пребива у Светињи над светињама. Стога они приступише ковчегу завета и усрдно се помолише Богу. И, као што казује Јероним, добише од Господа одговор, да потраже достојног човека, коме би Дјева била поверена под видом супружанства на очување девичанства. Начин пак, на који би таквог човека пронашли, би указан од Господа овакав: да се саберу неожењени људи из дома и племена Давидова, и да своје жезле положе у олтару, па чији жезал процвета, њему да се повери Дјева.
Уто настаде празник освећења храма Јерусалимског, установљен од Макавеја. И сабра се код храма мноштво народа из околних градова. На празник дођоше и људи из племена Давидова, сродници и рођаци Дјеве Марије. Тада првосвештеник Захарија, отац Претече, одабра дванаест неожењених људи из племена Давидова, међу којима беше и Свети Јосиф, човек праведан и стар. Oн покупи њихове жезле, и положи их у олтару да преноће, говорећи: Покажи, Господе, човека достојна, за кога треба обручити Дјеву. Kад свану, уђоше у храм свештеници са оних дванаест људи, и нађоше да је жезал Јосифов процветао, и видеше како слете с неба голубица и стаде на тај жезал. И познаше да је Богу жеља да Дјева буде поверена Јосифу на чување. Неки мисле да је Пречиста Дјева одлучно одбијала обручење, бојећи се за чистоту свога девичанства, и била веома тужна. Стога јој би од Бога посебно откривење и савет: да не двоуми ићи к Јосифу, сроднику и заручнику своме, човеку праведном, богоугодном и светом, не на телесни брачни живот, него на чување њеног девичанства. И пошто би обављено обручење, свети Јосиф узе Пречисту Дјеву из руку првосвештеника Захарије и одведе је из храма Господњег у свој дом, на чист и непорочан живот. И би свети Јосиф, њен привидни муж, у самој ствари целомудрени чувар њеног девичанства, и служитељ девственичком животу, испуњеном велике светости. Чудотворна икона која описује овај догађај, прославља се на дан Ваведења у храм Пресвете Богородице 4. децембра по новом календару, односно 22. децембра по старом.
Чуда
Молитва пред овом иконом помаже бездетним родитељима у добијању потомства као и у благочестивом одгајању деце. Молитва родитеља Мајци Божијој помаже да децу васпитају у страху и љубави Божијој; штити их од недобронамерних људи и сваког негативног уплива у детињу душу.
Изображење
Икона о којој је реч, настала је око 1574. године и налази се у ризници манастира Хиландара, на Светој гори Атонској. Приказује трогодишњу Дјеву Марију, коју су принели родитељи у храм Божији. Светковина је праћена родбином и пријатељима, дјевама обученим у најсвечаније хаљине, који у пратњи Богородитеља Јоакима и Ане, приносе Свету Дјеву у Соломонов храм (Јерусалимски храм). И док трогодишња Дјева стоји у дну степеника, на врху стоји Првосвештеник Захарија (Претечин отац и њен даљи сродник), чекајући је. На опште запрепаштење присутник Дјева се сама испела на врх степеница, којих је било 30. Пречиста Дјева иако врло млада, приказана је обучена у горњу и доњу одежду са мафорионом који прекрива у потпуности њену косу, управо онако како су се одрасле девојке приказивале. То нам говори, о њеној зрелости, да постане одуховљени кивот Божији, скривница у коју ће се сместити несместиви Бог. Одежда је у зеленим тоновима, сиболу Духа Светога, трећег Лица Свете Тројице.Испред Ње је приказан Првосвештеник Захарија, одевен у свештеничке одежде тога доба, а непосредно иза ње, њени родитељи Јоаким и Ана, који је руком усмеравају. Иза њих следи сабор пријатеља и родбине, који су дошли да пропрате ову светковину и својим присуством је увеличају. У позадини је приказан храм и делови тадашњег Јерусалима а оно што привлачи пажњу, осим централног детаља, приношења Свете Дјеве у храм, јесте приказ ње саме, како седи у Светињи над светињама и ослушкује Архангела који јој се приближава, доносећи радосну вест, догађај који се тек има збити.
Молитва прва
Коме ћу завапити, и коме ћу у својој невољи притећи, ако не Теби, Царице Небеса? Ко ће чути мој плач, и уздахе моје примити, ако не Ти, Пренепорочна, Надо хришћана и Уточиште нас, грешника? Ко ће нас, осим Тебе, у несрећама нашим заштитити? Услиши јецаје моје и приклони ухо Своје ка мени, Владичице и Мајко Бога мојега! Не презри онога што тражи Твоју помоћ, и не одбаци мене грешног, Царице Небеска! Научи ме да извршавам вољу Сина Твојега и подари ми жељу да свагда следим Његове заповести. Не одступај од мене због мог роптања у болести, раду и недаћама, него остани Мати и Покровитељка мени, малодушном, Царице моја Преблага и Усрдна Заступнице! Својим заступањем покриј моја прегрешења, заштити ме од видљивих и невидљивих непријатеља, умекшај срца оних, што ми смишљају зло и загреј их љубављу Христовом. Мени пак немоћном подари Твоју свемоћну помоћ да победим своје грешне навике како бих, очишћен покајањем и следећи врлински живот, у заједништву са светом Црквом провео све остале дане мог земног туђиновања. Стани испред мене, Надо свих хришћана, у часу окончања мога и укрепи моју веру у тешком и самртном часу. Приликом мог одласка узнеси за мене, многогрешног у овом животу, Твоје свемоћне молитве, да би ме Господ оправдао и учинио причасником Својих бесконачних радости. Амин.
Тропар, глас 4
Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја!
Кондак глас 4
Пречисти храм Спасов, скупоцена одаја и Дјева, свештена ризница славе Божије, данас се уводи у дом Господњи, и благодат се са њом уводи, која је у духу божанском, којој певају анђели Божији: ово је насеље небеско.
Величање
Литература
https://www.deva-maria.ru/:ikona-bogorodica-vvedenie-vo-hram
www.pravoslavie.ru/Благовести Пресвете Богородице, Преподобни Јустин (Поповић), Синаксар на Благовести
Елза Бибић
превод с руског: О.Б.