Select Page

Путовање за Охрид

Дугоишчекивано наградно путовање, најзад је дошло првог новембра увече, када смо се смјестили у аутобус у Подгорици и поздравили се са породицом. То ми је било прво путовање аутобусом ноћу.

Пут ка Охриду је био интересантан највише због добрих особа које су нас окруживале и које смо сусретали. Стигли смо у хотел рано ујутру. Смјештај је био добар и пружио нам је и више од очекиваног. Одморили смо се прије доручка који је био разноврстан, обилан и укусан. У шетњу смо кренули чили и одморни.

Шетали смо крај Охридског језера у ком су пливали млади лабудови и шарене патке, употпуњујући умирујући и лијепи амбијент. Калдрмом смо стигли до цркве Свете Софије. Тамо смо видјели дивну фреску Богородице, по којој је позната ова црква. Црква Свете Софије је  у једном периду била џамија која се није користила за обреде.

Наставивши даље стигли смо до цркве Свете Богородице Перивлепте која је давно била под византијском влашћу. Некада је исто била претворена у џамију, а данас је црква. У њој су се чувале мошти Светог Климента док је трајала обнова Цркве Светог Климента.

Након ове цркве смо посјетили манастир Светог Пантелејмона, коју је изградио Свети Климент, ученик Светог Ћирила и Методија.

На крају смо посјетили Цркву Јована Богослова, коју у Македонији зову Свети Јован Канео. Одатле се пружа очаравајући поглед и право је мјесто за уживање. Довде је можда изазовно или замарајуће стићи, али је заиста вриједно труда.

После шетње смо имали пријатан ручак и слободно вријеме, које сам искористила да одморим и још мало прошетам до парка. Након тога је услиједила вечера, а потом и пријатно изненађење – музика коју смо заједно пјевали уз гитару.

Другог дана смо напустили хотел и вратили се у манастир Светог Пантелејмона гдје смо служили Литургију. Посјетили смо манастир Светог Наума Охридског окруженог дивним погледом и елегантним пауновима. Унутра се налазе мошти Светог Наума чије се срце још увијек чује. Након што смо ушли у просторију са моштима, све нас је обузео чудесан осјећај присуства нечег веома светог. Ја сам се осјетила као да желим да заплачем, што су неки и учинили.

У повратку смо посјетили манастир Светог Јована Владимира у Албанији код Елбасана. Тамо смо цјеливали мошти Светог Јована Владимира и добили његове иконице и вату која се налазила на моштима.

У остатку пута, у аутобусу, имали смо такмичење у пјевању у ком је учествовало доста особа којима је Бог дао дивне гласове. Пут у аутобусу је био занимљив и сви су уживали. У једном тренутку сам осјетила благу ностагију за Охридом и догађајима који су ми се тамо догодили, али и жељу да се вратим кући и свакодневици.

Благодарим Господу на овом путовању и када би ми се пужила прилика, поновила бих путовање и обновила успомене.

Зора Јаковљевић, 13 година, школа вјеронауке Бар

 

У Охриду

 

Када сам у Охриду била,

Као да сам добила од маште крила.

 

Док се језеро купа у плавој боји,

Свети Климент чврсто стоји.

 

Свака светиња своју причу има,

Баш је свака остала у нашим срцима.

 

По тим дивним улицама охридским,

Свачији осмјех чини нам се блиским.

 

Чак и ако падају кише,

Мени се тај град свиђа још више.

 

И сав народ љубазан је увијек,

А да видиш бујна брда тек.

 

У сваком граду стоје куће, зграде, море, ријека ил’ планина,

Мали Охрид баш све то има.

 

Сви градови међу собом личе,

Али се овај у мом срцу посебно истиче.

 

Исидора Лукић, 10 година, школа вјеронауке Будва – Стари град

 

Pin It on Pinterest

Share This