На дан када Црква Христова прославља Св.мученика Аверкија и седам отрока Ефеских, – служена је Света Литургија у подгоричком храму Св. Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем, протојерејем-ставрофором Драганом Станишићем, протојерејем Јованом Радовићем док је молитвено учествовао ђакон Лука Павићевић.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава под руководством хоровође Снежане Поповић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић:
,,Јутрос су се повезана два Јеванђеља, – оно које говори о вјери људској, јединој од свих наших особина која може да нас примакне Господу и да нам открије тајну Божије суштине, тајну љубави !
Вјера и љубав су увијек повезани – на њих нас Господ увијек упућује, када нас савјетујемо како да живимо и којим врлинама да стремимо; без вјере ни овај данашњи дан који је посвећен нашим покојнима не би имао никаквога смисла када ми не бисмо нашом вјером, видјели где су они.
Вјером видимо и знамо да су они у Господњим рукама и да и ми тамо идемо; и зато док смо овдје, нема бољега мјеста ни боље прилике – него на празном Христовом Гробу а то је Олтар Цркве Божије (и у моменту када се Христос нама даје – а то је Литургија која се служи у Светом Олтару) нема бољега мјеста ни бољега момента него на празном Христовом Гробу, славити Христово Васкрсење и помињати тада и због тога, наше покојнике.
Јер ако Христос није Васкрсао, каже Апостол Павле, узалуд је сва наша вјера. А ако јесте Васкрсао и ако ми у то Васкрсење вјерујемо, – онда нема мртвих; онда се понавља она ријеч Господња, кад се Господ Мојсију представио (кад га је питао, А ко си Ти, Боже ? Где му је одговорио – Ја Сам Бог Исака, Авраама, Јакова, – дакле људи који су давно сахрањени.)
Бог се представио да је Бог живих. А пошто је Бог жив, и вјера наша у Бога жива – онда су живи и наши покојници. Једини проблем са тим је што ми сада њих не видимо.
Кад смо овде пред празним Христовим Гробом, гледајући у Анђеле Божије који кажу није овде, идите на друго мјесто и тражите га… онда из тог разлога славимо Бога живих и имамо заједницу са нашим покојницима. !“
Завршавајући своје обраћање прота је нагласио да ће се на крају Литургије, служити парастос свим нашим покојницима (где жито – симболизује Васкрсење Христово), а да би Литургија добила своју пуноћу и смисао, објаснио је – биће причешће вјерника.
Потом су сви они који су се припремали, приступили Светој чаши у Светој тајни причешћа.
По замоовној молитви, служен је парастос свим православним хришћанима, који су се упокојили са надом у живот вечни.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому; затим је одржан час веронауке полазника Школе Свети Наум Охридски, коју води протиница Душка Станишић.
Елза Бибић
